Jun je mesec sa optimalnim uslovima za razvoj biljnog i životinjskog sveta.Vremenski uslovi se konačno stabilizuju, dani su dugi i topli, a vlage u zemljištu ima dovoljno. Dolazi do velike ekspanzije u razvoju biljaka. Cvetaju poznate medonoše - kupina, malina, amorfa [bagremac], mnoge vrste korovskog bilja, a u višim predelima počinje livadska paša. Pčelinja paša dostiže svoj maksimum u razvoju, što za posledicu ima rojenje, tj.prirodno razmnožavanje.


Prvi poslovi meseca juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana posle prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da bude zatvoreno. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Zreo med pakovati u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage.


Nakon oduzimanja meda, trebalo bi izvrišiti umnožavanje pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke. Stari pčelari kažu da veštačko rojenje i umnožavanje zajednica treba sprovesti od Đurđevdana do Vidovdana. Nove zajednice treba formirati što pre, kako bi mogli iskoristiti preostalu pašu za svoj razvoj. Posebno treba obratiti pažnju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka neće biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i predhodno dobro očistiti od varoe.


Nega formiranih rojeva treba da traje sve do uzimljavanja. Novoformiranim društvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu. Preporučujemo da se uzimaju selekcionisane matice iz odgajivačkih centara koji se bave uzgojem naše domaće kranjske matice (Apis mellifera carnica). Imperativ je da se u Srbiji radi isključivo sa autohtonom rasom pčela (Apis mellifera carnica), pa se moramo truditi da zbog pašnih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetička svojstva, uz primenu modernih apitehničkih mera.



Preporučujemo da se dodavanje matica izvrši pomoću specijalnog kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1. U junu je prijem matica uglavnom bolji nego kasnije. Matica se može dodati jedan dan nakon uklanjanja stare. Matice dobijene tihom smenom su visokokvalitetne samo pod uslovom da potiču od jakih zajednica sa dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosečan prinos. U junu možemo vršiti sakupljanje matičnog mleča, a postupak se sastoji u povremenom dodavanju presađenih larvi odgajivačkom društvu, gde ih pčele snabdevaju mlečom, koji se zatim oduzima.


Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, formiranje rojeva, prekid legla na izvesn o vreme... Od hemijskih sredstava najviše se koristi tretman mravljom kiselinom.


Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Ali sa uvođenjem prakse tretiranja semena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću livadska paša u južnim krajevima Srbije (Jablanički okrug, Vlasinsko jezero, Crna Trava, itd.) nije ugrožena. Visoki prinosi na Vlasinskom jezeru se dobijaju od planinske maline (RUBUS IDAEUS) koja je odlična medonoša, jer po 1ha može dati do 250 kg meda, sa dnevnim unosom od 5 do 6 kg.


Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u junu mora obaviti blagovremeno, jer, setimo se prošle godine: ko je tretman započeo kasno, ostao je bez pčela.




Nenad Stefanović dipl. ing.