Došao nam je najdivniji i najberićetniji prolećni mesec, u kom će se videti a i pokazati kako smo radili u prethodnim mesecima na pčelinjaku.


Ali sujeta je čudo, mi ne bi bili mi kad ne bi izjavili da je proleće poranilo ili zakasnilo kada govorimo o pojavama koje teku drugačije od uobičajenog ili očekivanog. Ovom izjavom pojedini pčelari žele opravdati sebe ako poslove na pčelinjaku nisu blagovremeno i na vreme uradili, i opravdati svoje greške koje su načinili u radu sa pčelinjim zajednicama – bez obzira da li to bilo prevremeno rojenje, ili nedovoljno razvijene pčelinje zajednice.


Istina je da nas kiša prati svakodnevno a da je bagrem počeo još krajem aprila. Bagrem je počeo a uljana repica još nije završila, što je još interesantno i bagremac će početi pre završetka bagrema. Po svim najavama vreme će biti promenljivo sve do 6. maja, kada se očekuje stabilizacija vremena. Videćemo!


Mnogi pčelari su u dilemi treba li ili ne treba ograničavati maticu u vreme glavne paše. Da li je ograničavanje matice kod jačih društava matičnom rešetkom na jedan, plodišni nastavak 3-4 dana pre bagremove paše opravdano, jer ostavljamo matici, u zavisnosti od tipa košnice, od 60.000 do 90.000 ćelija u plodištu da nesmetano leže i održava pčelinje društvo u vrhunskoj formi? Ako je unos nektara na bagremu izuzetan, same pčele maticu privremeno blokiraju u plodištu pa zbog toga ispod plodišnog nastavka kod LR košnice dodamo jedan polunastavak sa 30.000 ćelija, sa ciljem da se ne smanji biološki maksimum matice u polaganju jaja. Kad se unos nektara smanji, mlade (kućne) pčele prebacuju nektar iz plodišta u medište. Sigurno je samo jedno da će ove godine vrcati bagremov med samo oni koji su razvili zajednice do nekog maksimuma.


Ukoliko neka pčelinja društva pre bagremove paše ne dostignu jačinu od 40 - 50.000 pčela, ona se pojačavaju izletnicama iz pomoćnih društava, a kod dvojnih društava se pojačavaju oduzimanjem izletnica iz gornjeg društva u korist donjeg. Tako stvaramo jako pčelinje društvo. Tako radimo ako stavljamo matičnu rešetku. Postoje pčelari koji rade razređivanje ramova u medišnom delu bez stavljanja matične rešetke stavljanjem dva rama manje u medišni dio. Takav način rada je zastupljen kod DB12 sa polumedišnim ramovima.



Kod stvaranja jakih pčelinjih društava vrlo je bitno da pčelari znaju i vode računa na skladan prirodni odnos između mladih (kućnih) pčela i izletnica, odnosno pčela svih doba starosti. Odnos kućnih pčela i izletnice treba biti 2:1 u korist kućnih pčela. Kućne pčele prerađuju nektar u med, proizvode vosak, matičnu mleč, hrane larve svih starosti, čiste ćelije, održavaju temperaturu, čuvaju ulaz u košnicu od tuđina i dr. Izletnica koja radi poslove van košnice, izloženija je većim opasnostima i gubicima u prirodi u odnosu na kućne pčele i zato moramo posvetiti veću pažnju izletnicama, odnosno gubitke nadoknađujemo izletnicama iz drugih pomoćnih društava i tako održavamo biološku celinu i sklad. Takvim radom i održavanjem odnosa 2:1 ili 2:1,5 u korist kućnih pčela, iste će biti stalno zaposlene tako da neće moću doći do rojevog nagona. Pčelari početnici i neupućeni čine najveću grešku kod pojačavanja društava, odnosno kod stvaranja jakih društava pred pašu. Oni pojačavanje rade sa ramovima zatvorenog legla i tako povećavaju broj mladih (kućnih) pčela, a u nedostatku izletnica one postaju višak i skoro uvek teraju maticu u rojidbeni nagon na početku bagremove paše, što predstavlja katastrofu u prinosu meda za vreme bagremove paše.


Ukoliko je izjednačavanje pčelinjih društva obavljeno u aprilu, u košnici su stvoreni svi uslovi za proizvodnju meda. Jaka pčelinja društva su puna pčela. Takvo stanje u košnici ne sme da ostane dugo u skučenom prostoru, već im treba na vreme povećati prostor. Neblagovremenim dodavanjem nastavaka u košnici se javlja pojava nagona za rojenjem, što u vreme obilate paše nije nimalo prijatno, a ni ekonomično. Zbog toga se nastavci i dodaju ranije, pre nego što pčele dođu u predrojevno stanje. Nastavci se popunjavaju ramovima sa satnim osnovama i delimično urađenim satovima, u zavisnosti od toga čime raspolažemo. U nastavak se može prebaciti jedan do dva rama sa zatvorenim leglom iz plodišta, da bi pčele brže prešle u medišno telo. Kod pčelinjih zajednice koje su prezimele u dva tela, proširenje se radi dodavanjem nastavka između dva tela. Na stavljeni nastavak, a sve u zavisnosti od tipa košnice, matična rešetka se stavlja na jedno ili dva tela. Ispod matične rešetke ostaje matica sa leglom. Da ne bi tražili maticu košnicu držimo otvorenu na suncu nekoliko minuta, ili je odozgo nadimimo, sačekamo par minuta i matica će sići dole. Kada matica siđe stavljamo matičnu rešetku na telo koje želimo u zavisnosti od tipa košnice.


Pčelar mora stalno biti prisutan na pčelinjaku, da bi proširivao gnezda sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem. Isto tako, da bi redovno isecao novoizgrađene "zaperke" na ramovima građevnjacima, pošto pčele u njima poklope trutovsko leglo, za borbu protiv varoe. Samo prirodno rojenje nije dobro u jakoj paši jer dolazi do pada radnog elana i pada u prinosu nektara u košnici.


Najraniji simptomi pripreme pčelinjeg društva za rojenje su izgradnja trutovskih ćelija i odgajanje velike količine trutovskog legla. Sledeći simptom, koji se javlja oko 15 dana posle polaganja jaja u trutovske ćelije, jeste polaganje jajašca u prazne matične ćelije na bočnim i donjim rubovima satova.


Najsigurniji simptom da je pčelinje društvo ušlo u rojevo stanje je momenat kada jako uzbuđene rojne pčele nateraju maticu da polaže jaja u matične ćelije, a pogotovu kada su već poklopljene larve u matičnjacima. Posle pojave otvorenih rojevih matičnjaka pčele se smiruju. Kad pčelinja društva uđu u rojevo stanje, njihova aktivnost jako opada, što traje celih 15 do 20 dana, pa i više. Mlade pčele sve manje hrane maticu i ona polaže mali broj jaja ili čak potpuno obustavlja polaganje. Njen trbuščić se istanjuje i ona postaje lakša (da bi mogla da leti sa rojem). Pčele letačice najčešće stoje pasivno na krajnjim satovima ili se gomilaju na "bradi" oko ulaza u košnicu ili ispod poletne daščice.


Rojevo stanje se obično javlja u maju i junu, a nekad i u julu i obično pada u isto vreme kada i glavna paša, što je često uzrok da pčele propuste medobranje. Lučenje voska i izgradnja satnih osnova takođe se obustavlja.



Šta nam je činiti pre svih tih pojava? Moramo stalno proširivati košnicu i ubacivati satne osnove za izradu, a i realno je da u toku godine pčele izrade 1/3 satnih osnova u jednoj zajednici. Ako smo sve radili kako treba i blagovremeno ne moramo se plašiti nego čekati bagrem i nadati se, normalno, lepom vremenu koje nam nije baš sada naklonjeno ali ipak sačekajmo da bagrem dostigne svoj maksimum. Bagrem najbolje medi na tempeaturi iznad 24 °C i kada noću temperature nisu ispod 14°C. Ne valja ako se veći broj cvetova otvorio i počeo da medi intenzivno, a kiša je pala, pogotovo ako kiša produži 2-3 dana, i temperatura noću padne ispod 14°C. Tada nećemo biti zadovoljni, ali moral ne treba gubiti, samo napred, nikada ne stati, samo radom se sve postiže, radom i upornošću.U slučaju da nema medobranja imaće rojeva koji su sada traženi, sa dobrom cenom, a razlog tome je loše prezimljavanje i nagli porast pčelara početnika, zbog lepe cene meda na veliko. Budimo optimisti i nadajmo se lepom.




Slobodan Jevtić pčelar


Tekst preuzet sa http://agroeko.net/