Usku povezanost pčela i voća najbolje razumeju ljudi koji se bave sa oba korisna i plemenita zanimanja, bilo iz hobija ili profesionalno. Pčele se gaje vekovima zbog njihovih proizvoda koji imaju ogroman značaj ishrani i zdravlju ljudi (med, vosak, polen, propolis, mleč…).


Pored značajne koristi za pčelare i celu zajednicu, pčele imaju značajnu ulogu u voćarstvu zbog oprašivanja. Pčelama je za opstanak neophodna hrana sa cvetova - nektar i cvetni prah čime one obavljaju jednu važnu radnju za biljke, oprašivanje. Očigledno je da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu. Priroda se naravno pobrinula da oblikom i građom prilagodi pčelu cvetu a cvetove da bojim , izgledom i mirisom privuku pčele.


Telo pčele je pokriveno mnogobrojnim dlačicama koje, između ostalog, imaju ulogu i u sakupljanju polenovog praha. Cvetni prah su muške polne ćelije biljaka. To su sitna zrnca koja ispunjavaju prašne kesice cvetova. Polenova zrnca (zrnca cvetnog praha) se razlikuju po obliku, boji, veličini i po sadržaju hranljivih materija u zavisnosti od vrste biljke od koje potiču. U toku godine najviše ga skupe u proleće, kad cveta voće. Kad sakupljaju prah, pčele vrše odabir tako što više posećuju cvetove bogate prahom. Cvetovi su svojim oblikom, izgledom i bojom prilagođeni da privuku pčelu da dođe radi nektara i praha i njime izvršila oprašivanje. Nektar takođe ima važan zadatak u životu biljke, a to je da privuče pčele i druge insekte, koji dolazeći za nektarom prenose i prah sa jednog cveta na drugi. Zbog toga su cvetovi sa živo obojenim kruničnim i čašičnim listićima, a vrlo često luče i jak miris koji privlači insekte, odnosno pčele. Nektar luče žlezde koje se nalaze duboko u cvetu, pa pčela ili insekt da bi došao do njega mora da se zavlači u cvet i dodiruje prašnike i tučak i tako vrši oprašivanje u većem obimu.



Oprašivanje (polinacija) je prenošenje polenovih zrna iz prašnica, muškog organa (antera) na žig tučka, ženskog organa. Oprašivanje je vezano za cvet biljke u kome su smešteni i prašnici i žig tučka. Karakteristike cvetova voća upoznaćemo kroz izgled cveta šljive. Cvet šljive je potpun (pravi, dvopolni, i hemofroditan ) i sastoji se od čašice, krunice, prašnika i tučka. Cvet šljive je polisimetričan. Krunica cveta šljive sastoji se od pet a retko od 6 i 7 kruničnih listića bele, beloružičaste i ružičaste boje. Uloga krunice je da izgledom i mirisom privuče insekte, odnosno pčele radi oprašivanja. Cvet šljive ima mnogo prašnika, od 16 do 49, koji čine prsten oko tučka. Nektarije šljive luče sladak sirup, nektar koji sadrži 10 do 40% šećera. Cvetovi šljive su veoma važna pčelinja paša. Cvetanje obično traje 6 do 12 dana u zavisnosti od sorte. U toku cvetanja vrši se oprašivanje tj. prenošenje polenovih zrnaca sa prašnika na žig tučka. Ako cvetni prah dospe na žig tučka istog cveta ili na žig nekog drugog cveta iste biljke (jedinke) onda se kaže da je izvršeno samooprašivanje. Ako cvetni prah dospe na žig cveta druge biljke onda je to unakrsno oprašivanje.


Prema naučnim procenama 85% oprašivača čine medonosne pčele, dok na sve ostale insekte otpada 15% (za biljke koje oprašuju insekti). Medonosne pčele oprašuju cvetove šljive na temperaturi od 11 do 37 stepeni Celziusovih. Optimalno je, ako je lepo i tiho vreme sa temperaturom od oko 20 stepeni Celziusovih. Optimalan prostor za oprašivanje je do 400 metara oko postavljene košnice. Medonosna pčela ima mnoge prednosti u odnosu na druge insekte u oprašivanju poljoprivrednih kultura. Medonosna pčela prezimljava u jakim društvima, tako da je njihov broj u proleće kad cveta voće znatno veći od broja ostalih insekata. Pčelinjim društvom se znatno lakše manipuliše pa može prema potrebi da se prenese na određeno mesto, radi ravnomernijeg oprašivanja većih površina i to u određenom optimalnom roku.


Ako pčelar želi da pčele oprašuju određenu poljoprivrednu kulturu, recimo voće, odnosno šljive, onda se može preduzeti radnja - takozvana dresura pčela. Dresura pčela je davanje pčelama aromatičnog šećernog sirupa sa aromom biljke koju želimo da oprašujemo. U šećerni sirup se uveče potope prvi cvetovi biljke da šećerni sirup upije mirise. Ujutru pre izlaska pčela takav sirup se u maloj količini do 100 mililitara daje pčelama. One dobijajući sirup dobiju i miris procvetale biljke i u toku dana u potrazi za nektarom idu u pravcu tih biljaka. Na taj način, znatno se povećava oprašivanje tih biljaka. Medonosne pčele dobrim oprašivanjem doprinose i boljem kvalitetu proizvoda kod voća.


Na žalost, svedoci smo sve češćih vesti : "Nepažnjom voćara otrovane pčele". To su alarmantna upozorenja da svest voćara mora da se menja u cilju shvatanja značaja pčelinjih društava, ne samo za pčelare, već i za njihove voćnjake. Većina sredstava za suzbijanje štetnih insekata predstavlja opasne otrove i za pčele. Tačno je da je biljna proizvodnja nezamisliva bez upotrebe pesticida, ali je tačno i to da se njihova upotreba može izbeći u cvetanju. Najveća trovanja pčela nastaju od strane voćara amatera, koji nemaju naviku da uputstvo o upotrebi pročitaju do kraja, već im je interesantan samo deo gde se govori o dozi. Pa i nju, za svaki slučaj, povećaju. U celom lancu odgovornosti od proizvođača pesticida, jasnog uputstva i upozorenja o opasnostima sredstva, prodavca, voćara korisnika sredstva i samog pčelara, na svakom od njih leži deo odgovornosti. Poseban je problem što voćari često ne pročitaju kompletno uputstvo o upotrebi pesticida (prodavci ga često i ne daju osim ako ne zatražite izričito, već samo saopšte na koju količinu vode se meša). Svako uputstvo treba da sadrži napomenu da li je preparat otrovan za pčele. Vrlo često se dešava da važne informacije budu utopljene u niz jednoličnih redova teksta u uputstvu. Voćare amatere moramo uputiti u to kako se i kada koriste hemijska sredstva, jer prskanje voća u cvetanju dovodi do masovnog uginuća pčela, što drastično smanjuje prinose. Naravno, mora se raditi i na stvaranju idealnog pesticida, koji bi trebao biti bezopasan za pčelu, dok bi istovremeno držao pod kontrolom bolesti i štetočine.




Dragoljub Glišić, ing.
Stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo