Apis mellifera


Zapravo, ne postoji vrsta pčela sa tim imenom, pčele koje obično nazivamo "pčele ubice" su zapravo vrsta Apis mellifera, odnosno evropska pčela čije su se podvrste (recimo Italijanska ili Iberijska) mešale sa običnom Afričkom pčelom Apis mellifera scutellata.


Razne podvrste evropske pčele su migrirale u Afriku, pa su se tamo pomešale sa domaćim vrstama, čije je prirodno stanište jugoistok kontinenta. Obična afrička medonosna pčela nije "agresivna" kao hibridi zvani "pčele ubice". Može se reći da su njihovi potomci jednostavno "podivljali" u surovim klimatskim uslovima.


Prvi put su se pojavile u Severnoj Americi 1985 godine kada su donete ne Venecuelanskom tankeru. Mnogo ranije su počele da se uzgajaju u Brazilu, prvo u eksperimentalne svrhe, a kasnije se proširile na celu zemlju. Danas pokrivaju ceo kontinent Juzne Amerike. U skoro svim tim zemljama su dominantna vrsta i pčelari ih regularno gaje kao što mi gajimo naše pčele, tako da ne verujem da je tamo taj med skup.



U Severnoj Americi su se širile sa juga ka severu i danas zauzimaju oko 1/3 celog kontinenta. Ove pčele kada se gaje donose više meda i životni vek im je duži nego kod obične evropske pčele. Imaju veći nagon za rojenjem i često migrira kompletan roj. Mogu napasti košnice sa "pitomim" pčelama i preuzeti je. Često prave društva po drvima i u rupama u zemlji. Problem je kada se nastane u nečijem dvorištu ili po parkovima i tu dolazi najčešće do sudara sa ljudima. Kada se osete ugrozenim i napadnu tada napada ceo roj, i žrtvu će juriti jako dugo. Budite sigurni da će vas ubosti svaka pčela koja to bude bila u stanju.




Nikola Jovanović