U martu mesecu počinje aktivna pčelarska sezona, i radovi na pčelinjaku u ovom mesecu su izuzetno važni za razvoj pčelinje zajednice. Pčelinje društvo u ovom periodu prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer:

- u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu trebaju održavati na kostantnom nivou bez obzira na vremenske prilike u martu;

- vrši se zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, što stvara kritičnu situaciju koju samo prebrođuju samo jake pčelinje zajednice;

- već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, pa je vrlo važno da ih je što više .



Sasvim je sigurno da je mart mesec veoma važan za razvoj pčelinjih društava, a ako se nešto propusti u ovom mesecu, ne može se nadoknaditi u pogledu ostvarivanja visokih prinosa meda. Tokom marta broj izleženih mladih pčela je veći od broja uginulih zimskih pčela, pa će društvo krajem marta biti jače nego na njegovom početku za oko 10%. Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da bez ikakve pomoći pčelara dočekaju april, ali samo ako imaju dovoljne količine hrane.


Po lepom i sunčanom vremenu, kada ja temperatura oko 18 stepeni treba izvršiti prvi detaljan prolećni pregled pčelinjih društava. Ovo je jedan od najvažnijih pregleda u godini. Sve nepravilnosti, ukoliko ih ima, treba tokom pregleda otkloniti, gnezdo preurediti, ramove sa starim saćem izvaditi, gnezdo suziti prema jačini pčelinje zajednice, košnicu ponovo utopliti i pažljivo zatvoriti.


Dešava se, da se prilikom pregleda pčelinjih društava ustanovi da poneko društvo nema maticu; ili da je u nekom društvu matica postala trutuša; ili da u nekom društvu ima mali broj pčela radilica i td. Sva ona društva gde je uočena neka nepravilnost, treba sanirati, jer u protivnom mogu brzo uginuti.


Društvima bez dovoljno hrane, prihranjivanjem obezbediti normalne količine rezervne hrane, sve dok se ne otklone svi nedostaci.



Marta meseca počinjemo sa stimulativnim prihranjivanjem. Stimulativnim prihranjivanjem podstiče se da matica polaže veći broj jaja, a društvo u celini da intenzivnije hrani maticu i leglo, pa se takvo društvo brže razvija. Određivanje stimulativnog prihranjivanja se određuje prema klimatskim uslovima, odnosno sa razvojem pčelinje paše. Prihranjivanje se može vršiti dodavanjem svake večeri 200-300 g šećernog sirupa (razmera 1:1). Ako u košnici ima dosta meda, umesto stimulativnog prihranjivanja, mogu se svakih 3-5 dana sa ramova napunjenih medom skinuti voštani poklopci na površini jednakoj polovini čovečije šake. Taj med pčele preuzimaju i stavljaju ga bliže pčelinjem leglu.


Okretanjem celih nastavaka za 180 stepeni, takođe se može zameniti stimulativno prihranjivanje. Ono se vrši sve dok unos nektara iz prirode ne bude zadovoljavajući, tako da stimuliše maticu da polaže veći broj jaja. Pčelari treba da prate unos nektara i da ne dozvole da se ceo prostor u gnezdu ispuni i matica blokira tako da nema prostora da polaže jaja. Zato se vrši povremeno proširivanje gnezda. Prvo se doda jedan ram sa praznim saćem sa jedne strane legla, a posle dva do tri dana i sa druge strane legla. Ovim merama pčelar pomaže pčelama da lakše održavaju potrebnu mikroklimu, da matica ima bolje uslove za polaganje jaja, i da pčele bolje neguju leglo.


Najbolji garant uspešnog prolećnog razvoja je jako uzimljeno društvo, pa je još u XIX veku Jova Živanović preporučivao da se tokom godine formira što više rojeva, kako bi društva koja uzimljavamo imali čime da pojačamo.




Nenad Stefanović dipl. ing.