Zadatak pčelara u narednom periodu je da obezbedi uslove pčelinjim društvima da se što brže obnove i ojačaju. Do zastoja u razvoju legla može doći, ali ne zato što u košnici nema meda, već zato što se brzo troše rezerve polena koga ima manje nego meda.


Zastoj u razvoju legla nepovoljno utiče na razvoj društava, njihovu jačinu i uspešno iskorišćavanje
nastupajućih paša. Problemi pri izvođenju legla mogu se izbeći, čak se i aktivnost pčela u negovanju podmlatka može povećati. Zato je potrebno da se društva, ako u njima nema dovoljno polena, šest nedelja pre prve paše počnu prihranjivati pripremljenim rezervama cvetnog praha ili njegovim zamenama.


U narednom periodu (februar mesec) se podnjače manje-više zaprljaju. Tu su mrtve pčele koje su bile nesposobne za dalji rad, pa su napustile zimsko klube i uginule na podu. Na podnjači su i izmrvljeni voštani poklopci ćelija iz kojih su pčele potrošile med, zatim i ostaci proliva koji može da zadesi društvo zbog duge zime, loše hrane ili bolesti.



Pčele teško održavaju higijenu u košnici pa im je neophodno pomoći. Da bi im se to olakšalo, prvog lepog dana treba očistiti pa i dezinfikovati podnjaču. Na leto se ubace dva-tri mlaza dima, zatim se pažljivo skine krov i nožem razdvoje podnjača i telo (košnica). Telo se stavlja na izvrnuti krov, koji zadržava pčele koje spadnu sa ramova. Stara podnjača zameni se novom, čistom podnjačom. Košnica (telo) vrati se na svoje mesto i pokrije bez uznemiravanja pčela. Sa odstranjene podnjače četkom ili nožem uklone se mrtve pčele, trunje i nečistoća, a zatim se podnjača opali plamenom. Tako se dobija druga čista podnjača, pa se posao može nastaviti na sledeću košnicu. Po završetku posla mrtve pčele se odvoje od trunja i spale, a trunje (voštani poklopci) pretope u vosak.


Sve navedene operacije treba obaviti po lepom, sunčanom i toplom danu, kako bi što manje uznemirili pčelinju zajednicu.




Zlatković Goran, dipl.inž.stočarstva