Tokom januara treba obići pčelinjake i pogledati da li je sve u redu (prostor ispod košnice, leta i pčelinjak u celini). Nema potrebe otvarati košnice i uznemiravati pčele, izuzev ako uočimo da se kod neke košnice nešto posebno dešavalo ( isuviše mrtvih pčela na poletaljkama ili leta zapušena mrtvim pčelama, previše izmrvljenog i iseckanog voska, izgrižene ostatke pčela i sl. Tada pažljivo treba otvoriti košnicu i pogledati stanje unutra. Ako su društva stradala, košnice treba zatvoriti i tada ili drugom prilikom ih isprazniti i očistiti. Ako je ulazila neka štetočina (miš, rovčica) a društvo je živo, treba očistiti podnjaču i presložiti ramove, odbaciti ili staviti na kraj oštećene. Ramove sa medom primaći bliže klubetu.


Ukoliko vreme u januaru zahladni leglo se verovatno neće mnogo razvijati i potrošnja hrane neće biti velika, pa ni potreba za stavljanjem pogača. Ako pak bude više toplih dana u nizu, može se otvoriti poneka košnica da bi se utvrdilo u kakvom su stanju pčelinja društva što se tiče hrane i legla. Ako vidimo da su pčele izašle gore na satonoše, to nije siguran i dovoljan znak da nemaju hrane. Ipak, ako se pribojavamo da pčele ne stradaju od gladi, ipak treba staviti pogače. Prilikom toplijih dana košnice se mogu otvoriti i ramovi sa medom primaći bliže klubetu, a izmaći prazne i nezaležene iz sredine klubeta.



Zbog manje aktivnosti pčelara na pčelinjaku, ovi zimski meseci su povoljni za povećanu prodaju meda ali i drugih pčelinjih proizvoda. Pčelarima koji još nisu zamenili vosak sa voštane satne osnove savetuje se da to učine pre proleća, jer je za osnove bolje da pre stavljanja u košnice malo odstoje (ukoliko su nedavno proizvedene).


Dobro bi bilo da se svake godine sadi makar po nekoliko sadnica medonosnog bilja, čime bi se bogatila pčelinja paša u okolini pčelinjaka.



Jakšić Kosovka dipl.ing.polj