Pčelinji otrov proizvode mlade pčele u prve dve nedelje života. Nakon što ga proizvedu otrov se nalazi na žalcu pčele gde ostaje do kraja njenog životnog ciklusa ili do situacije kad se pčela mora da se brani pa ga preko žalca ispušta na neprijatelja. U vrećici-rezervoaru otrova se nalazi na oko 0,3-0,5 mg pčelinjeg otrova veoma složenog hemijskog sastava.


Pčelinji otrov je izlučevina žalčanog sistema pčele, a osnovna mu je prirodna namena štititi pčelu i njenu zajednicu od neprijatelja. To je gusta tečnost vrlo karakterističnog mirisa i gorkastog, kiselkastog ukusa. U narodnoj medicini primenjuje se kao protivreumatik, a novija istraživanja primene pčelinjeg otrova u lečenju pokazuju da pčelinji otrov utiče na ublažavanje bola, sniženje krvnog pritiska, smanjenje holestelora u krvi, povećanje radne sposobnosti i drugo.


Pčelinji otrov takođe štiti organizam od zaraznih bolesti, koristi se za lečenje upala zglobova, raznih neuralgija i akutnih upala krvnih sudova. Posebno su opisana lečenja ubodima pčela. Pčelinji otrov i primena pčelinjeg uboda je prihvaćeni deo osnovne medicine. Poznato je da je pčelinji otrov oko 30% aktivniji od na primer zmijskog otrova, međutim treba znati da zmijski otrov ugrizom zmije ulazi u telo u mnogo većim količinama. (Ugriz poskoka npr jednak je ubodu 350 pčela).


Delovanje visokih doza pčelinjeg otrova nije u potpunosti istraženo, ali se smatra da je od 300-400 uboda za prosečnog čoveka smrtonosna doza. Treba uzeti u obzir da su to samo pretpostavke i stvarna smrtonosna doza uboda zavisi od mnogo faktora i razlikuje se od čoveka do čoveka. Kod ljudi koji su u svakodnevnom kontaktu sa pčelama - pčelarima, ispitivanjem je dokazano da nema patoloških promena u organizmu nakon niza uboda. Dosadašnja saznanja o pčelinjem otrovu daju naslutiti da se radi o izuzetno vrednom proizvodu pčelinje košnice o kojem će zasigurno biti još puno govora. Proizvodnja većih količina pčelinjeg otrova postala je moguća tek posle otkrića da pčele reaguju na slab udar struje ispuštanjem kapljice otrova.



Samo delovanje otrova na ljude zavisi od nekoliko faktora poput: mesta uboda, količine otrova koji se ubodom unese u organizam, osetljivosti organizma na pčelinji ubod. Pa tako kod nekih osoba može doći do veoma teških posledica čak i smrti, dok kod pojedinih ubod pčele rezultira slabijom reakcijom organizma od uboda komarca. Zabrinjavajući je svakako podatak da se u svetu beleži sve veći broj osoba koje su sklone alergijama raznim pa tako i na još uvek u većini slučajeva bezopasan ubod medonosne pčele.











Šta raditi ako / kada Vas ubode pčela?


- Ukoliko ste alergični na pčelinji otrov ne pokušavajte sami sanirati posledice već potražite lekarsku pomoć.

- Uklonite lagano bez panike vrhovima noktiju, kreditnom karticom, nožićem ili pincetom žalac iz mesta uboda

- Nakon odstranjivanja žalca možete mesto uboda tretirani nekim od sledećih metoda zavisno o tome što vam se nađe pri ruci:

- Isperite mesto uboda običnom vodom sa ili bez upotrebe antibakterijskog sapuna

- Umotajte ukoliko imate led u pamućnu krpu i stavite na mesto uboda

- Umočite pamučnu krpicu ili gazu sa amonijačnom vodom i krpic / gazu stavite na samo mesto uboda.

- Amonijak će neutralisati / ublažiti bol uzrokovanu otrovom

- Isperite mesto uboda pčele običnom vodom i utrljajte usitnjenim i razmočen aspirinom. Aspirin će pomoći oko smanjenja otekline i ublažiti bol. Ne koristite aspirin ukoliko ste alergični na njega

- Napravite smesu sode bikarbone i vode te utrljajte njome mesto uboda. Soda će neutralisati otrov i zaustaviti svrab

- Stavite komad svežeg mesa na mesto uboda, enzimi će neutralisati otrov i zaustaviti naticanje




Upamtite! Ubod pčele u blizini oka, ustiju, nosa ... (Predeo glave i vrata) može biti opasan, a nakon njega nastaje velika nateklina 4-5 dana zavisno o imunitetu ubodene osobe! Mahanje rukama ne tera pčele već kod njih izaziva reakciju samoodbrane. Pčela ako nije u opasnosti ne bode!!! Ukoliko Vas ubode pčela pokušajte izvaditi žaoku i mesto uboda isperite sa čistom vodom. Osobe alergične na ubode insekata trebale bi izbegavati samo približavanje pčelinjaku. Osobe alergične na ubode insekata i pčela nakon uboda trebaju se što brže javiti lekaru.