Iako se verovalo da je meso jedan od glavnih prehrambenih namirnica prvih hominida, čini se da je u evoluciji čoveka med igrao značajnu ulogu. Velik izvor energije i današnji primeri ljudi kojima med predstavlja veliki deo ishrane, idu tome u prilog.


Prvi hominidi na Zemlji, pre nekih 2.500.000 godina imali su mozak veći od majmunskog. S obzirom na važnost ovog organa i njegovu veliku potrošnju energije, tadašnji su hominidi verovatno došli u dodir sa novom energetski bogatom hranom. Iako su istraživači dugo vremena verovali da je meso bila ta namirnica, što zbog lovačkog oružja što zbog pronađenih oštrih predmeta, u novije vreme na značaju dobijaju i podzemni krtole, ali postavlja se i pitanje da li je med mogao biti namirnica o presudnog značaja u ravoju?


U magazinu Food and Foodways , antropolog za nutricionizam i ekolog Alisa Kritenden iznosi činjenice o važnosti slatke tečnosti.



"Med ima nekoliko kvalitetnih funkcija što ga stavlja u kategoriju superhrane . Čak 80-95% meda su šećeri i med je odličan izvor glukoze koja je toliko potrebna za moždani razvoj. Divlji med sadrži i tragove masnoća, proteina, vitamine, minerale. Njegova najveća prednost je što je lako vari. Iako su nutritivne karakteristike jasne, ne postoje međutim konkretni fosilni dokazi o tome da su hominidi konzumirali med. Naime, sami dokazi koji bi potvrdili ovu teoriju ne mogu biti sačuvani na način kao što je to bio slučaj sa lovačkim oružjem i životinjskim ostacima. Neke druge činjenice naučnike navode na to da su hominidi možda ipak poznavali med".


Med je u čovekovoj evoluciji mogao biti od značaja jer je slatka tečnost koja je važna kao dodatak ishrani . U Paragvaju primer pleme indijanaca Guaiaki veruje da je med druga najvažnija namirnica u njihovoj ishrani jer im može pružiti više od 1100 kalorija dnevno. U Africi postoje plemena čija se ishrana takođe bazira na medu. Primer su Efe stanovništvo Konga, u čijoj ishrani kalorije dobijene iz meda obuhvataju čak 80%! Drevna umetnička dela svedoče da konzumacija meda nije nedavni fenomen, već aktivnost stara i do 40.000 godina. Takvi nalazi pronađeni su u Africi, Evropi, Aziji i Australiji.


Značaj meda potvrđuju i neke vrste majmuna koje skupljaju med iz košnica bilo rukama ili koristeći se dugačkim štapićima. "Ako ovi primati danas jednu med, vrlo je verovatno da su prvi hominidi bili u najmanju ruku kolekcionari meda" ističe antropolog Kritenden. Evolucija je samo donela napredak pa je za pretpostaviti da su se pojavom vatre hominidi počeli koristiti i dimom kako bi oterali pčele iz košnice.


Iako je uverena da je med igrao značajnu ulogu u razvoju mozga, priznaje da nije bio jedina hrana: "Naši su preci bili svaštojedi. Meso, krtole, med, verovatno i neka druga hrana, pomogli su hominide da razviju svoju najznačajniji organ. "



Tekst preuzet sa http://www.smithsonianmag.com/