Vreme je za bilansiranje svega i svačega, pa i kadrovskih potencijala. Isto tako, vreme je i za planiranje poslova u narednoj godini. U svim tim bilansiranjima i planiranjima, kada je o starosnoj strukturi pčelera reč, najčešće ukazujemo na potrebu podmlađivanja. A o ženskoj populaciji ni reči.


U svim demografskim podacima se ističe da je od ukupnog stanovništva pola, pa i malo više, žena. Živimo u vremenu njihove velike afirmacije. One su danas priznate i uspešne u nauci (pa i pčelarskoj), biznisu, politici… i veoma često prihvataju razne poslove, koji su tradicionalno muški. Međutim, kada u ove zimske dane prisustvujemo skupovima pčelara, skupštinama, predavanjima i sl., žene se mogu izbrojati na prste jedne ruke.



Da li su žene prisutne u pčelarstvu?


Po slobodnoj proceni – jesu. One uspešno obavljaju najrazličitije poslove na pčelinjaku. Najčešće su u ulozi asistenata svojim muževima, koji su se ozbiljnije posvetili pčelarstvu. Po proverenim iskustvima uspešno pčelarenje je samo tamo gde su oba bračna druga „zagrizli“ u pčelearstvo i zajednički rade na svom pčelinjaku. A takvih primera ima, zaista, dosta.


U okruženju se daleko više radi na afirmaciji žena pčelara nego kod nas. U Vojvodini je postala tredicija da se na Festivalu meda u Novom Sadu sredinom septembra proglašava „kraljica meda“. To je priznanje ženi koja je dala značajan doprinos unapređenju pčelarstva. U jednom društvu pčelara (Sivac) žena je predsednik, što je potvrda da ima dama koje su dobile poverenje da se nađu na čelu pčelarske organizacije. Tamo postoji i posebna manifestacija na kojoj se okupljaju i druže žene pčelari.



Većim uključivanjem žena u pčelarstvo mnogo bi se dobilo. Uskoro će početi pripreme za izradu Programa rada Saveza udruženja pčelara Republike Srpske u 2014. godini. Možda bi bilo dobro da se u ovom dokumentu nađe jedna tačka koja bi govorila o većem uključivanju žena u pčelarstvo. To je prilika da se privređuje i doprinosi jačanju porodičnog budžeta. Jer, svaki pošteno zarađeni dinar itekako vredi u ovim kriznim vremenima. Uspešne žene pčelare bi trebalo više afirmisati, dodeljivati im neka priznanja i pokušati ih jedanput godišnje okupiti na neko saborovanje ili druženje.


Muški deo pčelarskog „korpusa“ nikako ne bi smeo podceniti ulogu žena u pčelarstvu i gledati s podcenjivanjem na njih. Naprotiv, podrška je prava i sasvim normalna stvar.





Tekst preuzet sa http://www.suprs.info/