Radovi u novembru mesecu su veoma slični, te se mogu opisati na skoro identičan način za sve destinacije! Uistinu njih je vrlo malo ali ovde ćemo se potsetiti šta nam valja obaviti na pčelinjaku tokom ovog meseca? Ovde ću grupisati najnužnije radnje po sledećem redosledu:



Završno ili zimsko tretiranje protiv varoe


Svima nam je veoma dobro poznato kakva je napast varoa, pa ko od pčelara to olako shvata, ima velikih problema na pčelinjaku? Zbog toga se mora vrlo ozbiljno prići odbrani pčelinjih zajednica i poštovati usvojenu strategiju i preporuke IO SPOS-a o dobroj pčelarskoj praksi u borbi protiv opakog krpelja!
Ako smo svi uradili tzv. letnji tretman, dakle u julu i avgustu ili eventualno u septembru (što kod naših pčelara nije redak slučaj), vrlo važno je obaviti tretiranje u ovom mesecu. Opravdan razlog za to je što tada uglavnom nema legla u košnicama pa se sva varoa nalazi na pčelama! U pčelarskom žargonu se kaže zadati „završni udarac“ varoi a ja ću ovde opisati i preporučiti odnosno potsetiti na načine kako se to može uraditi?

Za ovaj tretman pčelarima su na raspolaganju dve mogućnosti:
a) oksalna kiselina
b) amitraz
v) Perizin, Apitol i neki drugi preparati.


Sve više je onih koji ovaj završni udarac varoi zadaju oksalnom kiselinom. Mnoge prednosti joj daju primat, kao na primer, veoma je jeftina, skoro bezopasna po pčelara i pčele, ne ostavlja rezidue u vosku, medu i propolisu, a brzo i lako se vrši tretman. Pošto se dobar deo pčelara plaši da to uradi i zaboravlja recept, izneću ovde način pripreme oksalne kiseline za upotrebu:



Napraviti šećerni sirup u odnosu 1:1 na sledeći način:

Izmešati 600 mililitara destilovane vode i 600 grama šećera u kristalu. Kada se šećer i voda sjedine (dobije se količina nešto manja od litra), sirup blago zagrejati (35-40 stepeni) i sipati u flašu od litru i po, sa širokim otvorom. Zatim pomoću napravljenog levka usuti 35 grama dihidrata oksalne kiseline u kristalu. Zatvoriti i snažno izmućkati da se kristali rastvore. Oksalnu kiselinu je najsigurnije kupiti u veterinarskim apotekama.

Tretiranje vršiti na temperaturi manjoj od 10 stepeni (jer tada pčele ne izleću), špricom od 50 mililitara i pričvršćenom dužom cevčicom (može od dečijih sokića tako da se lako ulazi u ulicu između satonoša), u količini od 5 mililitara po punoj ulici pčela. Dakle, prema proceni pčelara, koliko punih ulica toliko puta po 5 mililitara a u manje pune, manju količinu! Oksalnom kiselinom se pčele tretiraju samo jednom a padanje varoe se prati u narednom periodu!

Kao zaštitu pri tretiranju, treba nositi rukavice,imati balon vode na pčelinjaku a maska nije neophodna.


Međutim, zbog onih pčelara koji ne upotrebljavaju oksalnu kiselinu, apitol i dr. već i dalje rade sa amitrazom odnosno mitakom, preporučiću obavezu provere i kontrolnog tretmana koje bi trebali uraditi u ovom mesecu!


Izabrati dan kada je temperatura oko 15 stepeni, i u popodnevnim satima zapaliti listiće sa tri kapi preparata i sa njime odimiti pčelinju zajednicu (posatvljanjem odozgo ili odozdo). Ako se na podnjači pokaže da ima više od 50 varoa, sutradan ponoviti tretman!

Veoma efikasnim se pokazao i takozvani dimni top (fureto), kojim se jednostavno rukuje, a listići se ne koriste, već se ubacuje po jedan dim proizveden od emulzije rafinisanog ulja, amitraza i destilovane vode, u omeru 100:8:10.

Sa navedenim završnim i prethodno pravilno obavljenim letnjim tretmanom, pčelar nema potrebe da u proleće stavlja bilo kakva sredstva, već mirno da sačeka sledeći letnji tretman.




Dobra ventilacija


Ako ne i ranije, novembar je mesec u kome se mora obezbediti svakoj košnici pravilna ventilacija. Razlog više za to jeste pojava vlage u zimskom periodu u mnogim košnicama na pčelinjacima, naročito u brdsko-planinskom području, a „vlaga je jedan od nagorih neprijatelja pčela za vreme zimovanja...“. Ovde bih dodao da je najvažnije da se svakoj zajednici obezbedi priliv svežeg vazduha i omogući njegovo pravilno kretanje kroz košnicu.




Zaštita od vetrova


Iskusni pčelari kažu da je vetar velika opsanost za prezimljavanje pčela! Čak može naneti veću štetu od snežnih padavina i veoma niskih temperatura! Zbog toga svaki pčelar treba još jednom u novembru da proveri položaj svojih košnica i ne dozvoli da vetar duva u leto pri zimovanju. Ako već ima vetra na pčelinjaku, onda je „najbolje“ da duva sa zadnje strane košnica! Ograda (taraba) odakle vetar duva treba da bude visoka najmanje dva metra.

U suprotnom se mora leto zaštiti a pčelar treba sam da osmisli zaštitu – zaštitnik leta, ter – papir...




Zaštita od ptica


Ptice su dosta prisutne u zimskom periodu na pčelinjaku! Razne su metode i načini borbe protiv njih a jedna od vrlo efiksanih i sigurnih, i samo na prvi pogled skupih, jeste ter-papir kojim se košnice oblažu. Taj način zaštite sam svojevremeno video kod Živana Veselinovića, velepčelara iz Šapca..
Živan je to prihvatio od jednog kanadskog pčelara sa 1000 košnica, čiji pčelinjak je jednom prilikom posetio. Posle višegodišnje primene, Živan je zaključio: „Ter-papir izvanredno štiti zajednice, ali i košnice od ptica, vetra i ostalih vremenskih nepogodnosti. Zajednice se u proleće brže razvijaju, a košnice traju mnogo duže. Nijedna od mojih, govorio je, nije mlađa od 30 godina“.



Dodavanje prve pogače


Poznajem mnoge pčelare koji iz njima znanih razloga, stavljaju pogače u košnice. Ovde je neophodno reći, ne ulazeći u analizu razloga, da se one mogu davati već krajem novembra (T. Jevtić, šećerni kolač), a u težini od 1.5-2. kg. Ove godine je pogača izgleda neophodna za brdsko-planinske pčelare zbog pojave „meda“ -medljike nepoznatog porekla. Postoje mnogi recepti za spravljanje ovog šećernog testa, a prva pogača je energetskog značaja i dovoljno je šećer i voda (5:1) uz mali dodatak soka od limuna!




Ostali radovi


Novembar mesec je pogodan za eventualno pomeranje košnica na samom pčelinjaku, te pčelar to može uraditi bez straha za posledice po pčelinju zajednicu, naravno uz svaki oprez i pažnju pri tom zahvatu!
Obavezno pregledati postolja koja zbog neretkih kiša mogu postati labava, učvrstiti ih, skloniti nepotreban materijal sa pčelinjaka, popraviti ogradu, uveriti se da poklopci na košnicama ne prokišnjavaju, eventualno popravitih i dr.

Svim ovim radnjama pčelar mora obezbediti u narednom zimujućem periodu potpun mir na svom pčelinjaku!
U novembru mesecu počinju stručna predavanja i debatni klubovi skoro u svim udruženjima pa to treba iskoristiti da se steknu nova znanja i osveži zaboravljeno



I na samom kraju, izneću jedan od načina mog obezbeđivanja kretanja pčela za hranom u zimskom periodu u brdsko-planinskom području a koji se može obezbediti i u toku novembra meseca! Razlog tome je što sam pre 7 godina imao potpun gubitak od gladi u nekoliko košnica iako su sa strane bila po dva rama puna sa medom!












Naime, poznato je da se pčela u klubetu zakonomerno kreće vertikalno uz ramove pa ako probije mednu kapu može nastradati jer zbog velike hladnoće nemože da pređe na susedne ramove sa hranom? Ja uglavnom, svodeći košnice na 8-9 ramova, bušim sve ramove sa dve do tri rupe, zašiljenim drvetom nešto debljim od olovke na 5-6 santimetara ispod satonoše, osim zadnjih. Pčele te otvore obrade i veoma jednostavno se kreću ka susednom ramu. To mi se pokazalo korisnim i od tada nemam nijedan gubitak ako ima meda na susednim ramovima u košnici.



Tekst preuzet sa http://www.spos.info/