Pčelama je tokom zime potreban mir ,pa ih zato ne treba smestiti blizu puteva i na mestima gde će ih uznemiravati divljač, živina i druge životinje. Košnice treba da su zaštićene od jakih vetrova i suvišne vlage ,pa ih treba najbolje smestiti na ocednom zemljištu. Zimzeleno drveće pruža najbolju zaštitu pčelama od vetrova i nepogoda treba postaviti košnice na stabilna postolja na oko 30 cm iznad zemlje, tako da prednji deo bude malo nagnut napred. Na taj način će se kondezovana para tokom jesenji i zime lakše odstranjivati iz košnice.


U ovom mesecu se izvodi i poslednje leglo, a matica prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Pčele postaju sve mirnije , a izleti su sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kada formiraju klube i počnu da žive u njemu.Češljeve protiv miševa postaviti na leta ,a dosadne i agresivne osice odstranićemo ako ispred
košnica postavimo flaše sa malo piva ili slatke vode.


U svakom pčelinjem društvu bi trebalo da bude mlada maticane starija od 2 godine, a poželjno je da bude oko 30-35 hiljada pčela u svakoj košnici. Na taj način će se stvoriti uslovi za uspešno prezimljavanje pčelinjih zajednicai njihov brz prolećni razvoj .


Pored zdrave i kvalitetne zimnice ,veoma je važno i kakav je raspored ramova sa medom i cvetnim prahom. U nastavljačama (LR I DB )poslednji ram s"leglom se nalazi u prvom nastavku. Tu se formira zimsko klube. Pored zida ili pregradne daske treba da su puni ramovi sa poklopljenim medom, jer će oni služiti kao isolator od hladnoće i sprečavaju da se uhvati plesan na saću.Za zimovanje i uspešan prolećni razvoj spremno je ono društvo koje se, kada se košnica otvori ponaša mirno, pčele ne bruje, ne podrhtavaju krilima. U takvim pčelinjim zajednicama je i leglo ispravno, ima dosta pčela i dovoljno kvalitetne hrane. To su osnovni preduslovi koje bi svaka pčelinja zajednica morala da kako bi normalno mogla da prezimi i uđe u proleće bez ikakvih problema.



U oktobru treba dovršiti sve one poslove koji nisu završeni prošlog meseca. U ovom mesecu izvodi se i poslednje leglo, a matica, praktično prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Sve što nije urađeno u prethodnom mesecu odraziće se na razvoj društva. Vreme je tada hladnije, pčele ređe izlaze i pripremaju se za uzimljavanje. Pčele radilice raspoređuju med u košnici tako da ga mogu najlakše koristiti kad formiraju klube. U isto vreme pčele propolisom (pčelinjim lemom) zatvaraju sve nepotrebne otvore na košnici, učvršćuju ramove i poklopnu dasku.


Oktobar je mesec kada temperatura osetno brže pada nego u septembru. Razdoblja sunčanih dana su kraća, ima više padavina i vetra, tako da ima dosta dana sa niskim temperaturama. Obično je kasno i kontraproduktivno nadoknađivati propušteno na pčelinjaku.


Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja će sadržati precizno
definisane termine tretiranja čime ćemo obezbediti potpunu kontrolu nad količinom varoe u našim pčelinjacima, kao što se radi u razvijenijim zemljama Evropske Unije. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama.Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou i isključuje prolećni tretman protiv ovog parazita.


Optimalne količine i pravilan raspored zimskih zaliha hrane je važan faktor u ovom mesecu.Moramo napomenuti da je ova godina bila vrlo oskudna u hrani,pa je veliki broj proizvođača morao da vrši dopunsko prihranjivanje svojih društava.Samo pčelari koji su tokom leta vršili stimulativno prihranjivanje mogu očekivati da njihova pčelinja društva dočekaju sa dovoljnim brojem pčela koje će zazimiti.


Matica, prirodno obustavlja polaganje jaja, priroda ne pruža pčelama bilo kakvu obilniju pašu,a naše zakasnelo prihranjivanje samo šteti zimskim pčelama. Optimalne količine zimskih zaliha hrane zavise od više faktora, ali u svakom slučaju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kg meda.Raspored hrane treba da je takav da ona bude lako dostupna pčelama tokom celog zimskog perioda. Trebalo bi da se početkom zime nalaze iznad klubeta dobri venci meda, a sa jedne strane ramovi dobro napunjeni medom i polenom. Jasno je da će pčele bolje prebroditi surove zimske uslove samo ako im se obezbedi ispravna košnica, mir na pčelinjaku i ako se nalaze na stabilnim postoljima.




Nenad Stefanović dipl. ing.