Popunjavanje rezervi hrane je od posebnog značaja za uspešno prezimljavanje pčelinjih društava. Konačno obračunavanje s varoom je takođe od velikog značaja. Pčelari moraju da utvrde ne samo kolike su zalihe hrane nego i kako je ona raspoređena. To se posebno odnosi na LR košnice jer se često dešava da zbog neodgovarajućih apitehničkih zahvata, ramovima u gornjem nastavku nedostaje odgovarajuća medna kapa – garant dobrog prezimljavanja. Poznati pčelarski stručnjak Slađan Rašić savetuje da se u takvim slučajevima svi ramovi sa dovoljno velikom mednom kapom oko legla grupišu u gornjem nasatvku, a u donjem ostaju samo ostaci meda i polena koji u toku septembra pčele obično same prenesu u gornji nastavak.


Pčelari, po ovom autoru, ostavljaju u proseku 15 do 16 kilograma meda po društvu, ali dobro raspoređenog, i tako sigurno čekaju predstojeću zimu.


Veliki problem, pored rezervi hrane, su i bolesti pčela koje poslednjih godina uzimaju veliki danak na našim pčelinjacima. Upravo je septembar pravo vreme za odlučujući tretman protiv varoe, koja je i dalje najopasniji neprijatelj naše medonosne pčele. Obično se protiv ove bolesti koriste neki od akaricida koji moraju ostati izvesno vreme u košnici. Zato je potrebno striktno poštovati uputstva registrovanih proizvođača lekova. Da se uputstva nisu poštovala, potvrđuje sve čašća otpornost varoe na određene hemijske preparate – smatra Rašić.



Ukoliko se pregledom pčelinjaka utvrdi nedostatak hrane ili pak, da je pčelinje društvo slabo, potrebno je odmah intervenisati. Nedostatak hrane eliminiše se prihranom šećernim sirupom. Odnos šećera i vode je 2:1. Obično se preporučuje da se sa prihranom ide dotle dok svaka košnica nema 15 do 16 kilograma meda, a sva slaba pčelinja društva se uklanjaju sa pčelinjaka.


Potrebno je, takođe, i postepeno sužavanje leta. Višak saća je neophodno adekvatno skladištiti i pravovremeno zaštititi od voskovog moljca.






Tekst preuzet sa http://www.suprs.info/