Većina pčelara ne smatra evropsku trulež ili kugu legla posebno opasnom iako to nije baš sasvim tako. Ova zaraza nije još dobro objašnjena iako je opisana pre američke truleži. U uginulim larvama mogu se naći nekoliko vrsta bakterija, ali sve govori u prilog tome da naučnik L. Bejli sugerisao novo ime Streptococus Pluton.

Evropska trulež ima sezonski karakter i javlja se uglavnom u proleće a ređe u drugoj polovini leta. Nekada nanese znatne štete pčelinjem društvu uzrokujući gubitak većeg procenta larvi. Ovo pčelar može primetiti, a ponekad zbog brzog uklanjanja uginulih larvi od strane pčela, bolest ostane nezapatena. Ovo oboljenje je takođe zarazno, ali izgleda da dolazi samo do izražaja pri nepovoljnim uslovima za opstanak pčelinjeg društva. To se događa u proleće kada u okvirima ima dosta otvorenog legla a malo pčela koje proizvode hranu za larve. Isto se može dogoditi ako su pčele i leglo izloženi nekoj vrsti stresa, kao što je seoba pčela na oprašivanje nekih kultura ili kod velikog prisustva u pčelinjem gnezdu parazita Varroa Jacobson.




Kako prepoznati evropsku trulež legla?

Evropska trulež je oboljenje otklopljenog legla, ali se mogu naći i uginule larve u poklopljenom leglu. Zaražavanje larvi traje do starosti od 48 časova. Mlada larva sa hranom unosi prouzrokovača bolesti u srednje crevo gde se bakterija umnožava i zauzima prostor između hrane i peritrofične membrane. Kada je larva stara pet dana, prostor srednjeg creva u kome treba da je hrana ispunjen je masom bakterija Streptococus Pluton koje razaraju membranu i zbog toga larva zahteva sve više hrane. Zbog tako abnormalnog ponašanja, pčele izbacuju takve larve iz ćelija ili one tu ostanu, gube belu sedefastu boju, postepeno se srozaju u ćeliji da bi na kraju došlo do pojave karakterističnog kiselog mirisa. Zbog toga ovu vrstu pčelinje bolesti Nemci nazivaju kiselo leglo.

Ako pčele poklope ćelije sa obolelim larvama od evropske truleži, onda poklopčići ubrzo postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice. Kada se skine poklopac sa ćelije unutra će biti uginula larva koja se, za razliku od američke truleži, sasvim malo oteže i nije čvrsto prilepljena za donju stranu ćelije. Sasušeni ostaci lave nemaju ljuspastim strukturu i pčele ih mnogo lakše uklanjaju nego što je to slučaj kod američke truleži.

Bakterija, u vreme kada nema legla u košnici, može preživeti na unutrašnjim zidovima ćelija i u voštanim otpacima na podnjači. Infekcija se na niskom nivou može održati godinama u košnici i doći do izražaja samo onda kada se pojavi ekstremno velika količina otvorenog legla na mali broj pčela koje hrane legiju. U stvari, nedovoljno hranjeno leglo postaje brzo žrtva infekcije Streptococus Pluton i drugih bakterija kao što su Bacillus alvei i Bacterium curidice. Fekalne bakterije, koje pčele donose sa vodom, mogu se takođe naći zajedno sa evropskom truleži.

Evropska trulež legla se javlja u pojačanom obliku ako se iznenada pojavi jaka paša koja okupira visok procenat pčela tako da povećana količina legla prestaje da dobija dovoljnu količinu hrane. U tom slučaju pčele su naklonjene izbacivanju obolelih larvi jer su im ćelije potrebne za smeštaj nektara. To doprinosi i iznenadnom prestanku bolesti. Sa druge strane, primećeno je da pčelinja društva koja su ostala bez hrane ili skoro da gladuju, brzo prestaju da pokazuju znake bolesti, jer zaražene larve najbrže izgladnjuju pa ih pčele odmah otkrivaju i uklanjaju tako da i tu simptomi bolesti brzo nestaju.

Ako se namerno smanjuje količina otvorenog legla, kao što je to slučaj pri proizvodnji matica, mleča i formiranja nukleusa, pčele proizvode izuzetno veliku količinu hrane što može podstaći razvoj evropske truleži legla. To je naročito izraženo kod inbred linija pri selekciji pčela.



Suzbijanje evropske truleži

Ako se ovo oboljenje javi u lakoj formi, većina pčelara ne preduzima posebne mere lečenja jer bolest, ostane neprimećena, simptomi obično brzo nestaju. Taj posao obavi dobra i duža pčelinja paša. Treba napomenuti da kod pčela postoje razlike u pogledu osetljivosti na evropsku trulež legla, kako između pojedinih rasa pčela tako i u okviru iste rase. Tamna severno-evropska rasa je zbog toga potisnuta iz Severne Amerike od strane žute italijanske pčele.



Terapija antibioticima

Nekoliko vrsta antibiotika mogu uspešno suzbiti evropsku trulež legla, ali često se dešava da i posle toga u istim pčelinjim društvima ponovo dođe do pojave ove bolesti. Izgleda da antibiotici zaista doprinose preživljavanju već obolelih larvi, ali izlučevine iz zadnjeg creva starijih larvi sa bakterijama ostaju na ćelijama u većoj meri nego ako pčele izbace zaražene larve iz košnice. Da bi se dobio najbolji efekat, antibiotike, ako se već koriste, trebalo bi primeniti što ranije u proleće, odnosno pre pojave simptoma. Ovo će sprečiti umnožavanje uzročnika bolesti.

Od antibiotika naši pčelari za tretiranje evropske truleži najčešće koriste streptomicin 0,5 g na 1 l. šećernog sirupa. Isto tako se može primeniti teramicin. Ovaj antibiotik u količini 0,5-1 g se rastvara u malo vode i doda na 500 ml šećernog sirupa. Najbolje je raspršiti ovaj sirup preko okvira što ranije u proleće. Inače, ovakav sirup pčelari dodaju u vidu prihrane i to vrlo često i društvima koja nikada nisu pokazivala simptome evropske truleži. Ovo nije dobro i sa korišćenjem antibiotika u pčelarstvu treba biti vrlo obazriv. Po pravilu, o tome odlučuju veterinarski organi jer je tako zakonom regulisano. U praksi, pčelari najčešće odlučuju o tome.

U svakom slučaju, u primeni antibiotika pčelari moraju po svaku cenu izbeći da antibiotici dospeju u med. Za razgrađivanje antibiotika neophodno je oko 8 nedelja pa prema tome treba podesiti primenu. Sem toga, njihovo stalno dodavanje može izazvati pojavu rezistentnih bakterija za čije suzbijanje će biti potrebna sve veću količina aktivne supstance ili će se jednog dana pojaviti sasvim otporni mikroorganizmi koje neće biti moguće na ovaj način suzbijati. Ova pretpostavka se zasniva na sličnim pojavama koje su zapažene kod drugih mikroorganizama.


Preventiva

Pored opštih higijenskih mera koje treba sprovoditi na pčelinjaku, neophodno je održavati uvek samo jaka pčelinja društva koja su snabdevena dovoljnom količinom kvalitetne hrane (med i polen). Ne treba dozvoliti da se odlaže sa zamenom starog saća u košnici jer u takvom saću uvek ima više uzročnika evropske kao i američke truleži, koji čekaju pogodne uslove za pojavu bolesti. U proleće kao prevetivu, treba koristiti i sužavanje pčelinjeg gnezda prema jačini društva. To je slučaj samo sa onim društvima koja su nedovoljno jaka ili se nalaze u izuzetno velikim košnicama.