Svako ko provede nekoliko dana u društvu Nemice Viv (Vivien Scheidler) i Holanđanina Baua (Boudewijn Kegels) na njihovoj organskoj farmi "IVA" u selu Jalovik blizu Šapca, doživeće nesvakidašnje iskustvo. Iza Vivinog naizgled krhkog tela, prepoznaće čeličnu volju i čvrstu odluku da istraje uprkos bezbrojnim preprekama. Takve ljude treba smatrati herojima. Jer najveće herojstvo danas je - ne odustati od svog sna, prihvatiti sve one povremene neuspehe i razočarenja koja nas na tom putu prate i hodati dalje.


Kada sam se uputila na petodnevno volontiranje na ovoj velikoj organskoj biodinamičkoj farmi, imala sam tremu. Znala sam da se na farmi nešto sadi, kopa, bere - i to je bilo otprilike sve. Ali već duže vreme sam želela da upoznam ove neobične ljude i nešto novo naučim, a prvomajsko-uskršnji praznik je bio idealan trenutak.



Prvo veče, pa i skoro ceo sutrašnji dan protiču mi u blagoj zbunjenosti i pokušajima da "pohvatam" konce funkcionisanja ove zajednice koja me neodoljivo podsetila na neku komunu. Domaćini i četvoro volontera iz Francuske, Nemačke, Australije i Hrvatske neprestano "cirkulišu" usredsređeni na svoje trenutne poslove, dok me Viv i Bau u povremenim pauzama zasipaju informacijama i vedrim osmesima a njihova dvogodišnja ćerka Karla Rubina se kao duh iz boce pojavljuje odasvud - nalazim je ispod stola, kod štale, kako po dvorištu juri mačku ili kokošku... Prepliću se ćaskanja na engleskom, nemačkom i ponekad srpskom jeziku, a nakon večere Viv uzima gitaru i pola sata nam peva prelepe balade. Već pre deset, umorni radnici se povlače na spavanje.


Sredinom drugog dana polako počinjem da se uklapam u ovu neobičnu ekipu. Vadimo luk i pripremamo ga za isporuku a popodne me čeka i prvo iskušenje - plevljenje šargarepe. Na organskim farmama se ne koriste pesticidi i herbicidi pa se sve plevi ručno, a to je pipav i dugotrajan posao. Ne pada mi teško ali se u mojoj glavi odvija drama da ću zajedno sa korovom počupati i nežne, jedva vidljive izdanke.


Zato se naredna dva dana sa zadovoljstvom opredeljujem da radim ono gde ne mogu da napravim štetu - zabijanje pritki za paradajz. Naravno da sam dobila žulj jer nisam odmah stavila rukavice ali sam bila i ponosna posmatrajući ispred sebe stotinak pritki koje sam ja lično zabola i znajući da će se uskoro oko njih obavijati lišće i plodovi zrelog i zdravog paradajza.


Sve me je zanimalo. Uživala sam u izvođenju stada koza na pašu, rasađivanju bamije, neuspešnom pokušaju muže, a naposletku me i plevljenje više nije plašilo. Šta je moj najjači utisak? Trenutak kada sam shvatila da su se iz moje glave već prvog dana iselile sve brige. Namučeni mozak više nije ličio na košnicu u kojoj se stotine ideja, planova, obaveza, problema nadmeću u svojoj važnosti. Prosto, bila sam potpuno prisutna i koncentrisana na tekući zadatak kao retko kad u životu. Opušteni usputni razgovori sa volonterima, zdrav apetit, bosonogo gacanje po livadama, savršena meditativna tišina koju remeti samo ptičje ćaskanje, polivanje vodom iz creva kad pripeče "zvezda" nebriga oko frizure i zemlje ispod noktiju... A kada u pola deset sklopim oči, spavam kao beba.


Viv i Bau su svoju kuću i farmu kupili pre pet godina nakon što su obišli stotinu imanja po Srbiji (koju smatraju idealnom za zasnivanje ovakve proizvodnje jer ima mnogo zapuštene zemlje koja je samim tim nezagađena hemijskim preparatima). Ideja je potekla od Vivien koja je pre toga godinama kao volonter izučavala ovu proizvodnju po najboljim evropskim farmama da bi stekla zvanje inženjera biodinamičke proizvodnje - sistema organske poljoprivrede utemeljene na učenjima Rudolfa Štajnera koja podrazumeva posebne poljoprivredne metode i preparate na bazi lekovitog bilja kao i korišćenje astrološkog kalendara pri setvi i žetvi.


Osnovna ideja biodinamičke poljoprivrede je da celu farmu treba posmatrati kao jedan samodovoljan organizam koji sam sebe "opslužuje" i hrani. Da bi zaokružili ceo projekat i vratili dugove, potrebno im je još desetak godina. Mnogo su ih zbunjivali naši nesređeni katastarski podaci, nemogućnosti da dobiju državljanstvo još 15 godina (zbog čega za njih troje godišnje plaćaju 400 evra za boravišnu taksu), nekontrolisana seča šuma koja dovodi do erozije i promene mikroklime, čuveno srpsko "lako ćemo" dok se najzad sve ne iskomplikuje.


Problem je i do nedavno nepostojeći plasman organski gajenih proizvoda, slaba kupovna moć... Ali ipak, zavoleli su Srbiju, naučili naš jezik i meštani su ih postepeno prihvatili.


Wwoofing (volontiranje na organskim farmama) je u svetu veoma poznat i rado prihvaćen način učenja ili radnog boravka između dva putovanja a kod nas se o tome skoro ništa ne zna. Moja cimerka u sobi, Australijanka Gabi (20), studira zaštitu životne sredine u Danskoj i uzela je godinu dana pauze da putuje po Evropi i uči na farmama. Nemica Barb (40) već šestu godinu tumara biciklom po Evropi i svetu i ne zna kad i gde će se skrasiti. Mladi Francuz Matje je pre godinu dana odlučio da ostane na farmi kao pridruženi član i nakon toga doneo u kombiju svoju neodoljivo ljupku "jurtu" - mongolsku kućicu od letvica i presovane vune koju je montirao nedaleko od domaćina. Kroz "IVU" godišnje prođe šezdesetak volontera iz celog sveta. Vide ponudu na specijalizovanim sajtovima a zatim šalju svoje osnovne podatke i motivaciju.


"Svi koji su iskreno zainteresovani, dobro došli su", kaže Bau. "Najčešće ne primamo ljude na kraće od dve nedelje jer je potrebno vreme da se ljudi uklope. Iz Srbije na žalost skoro da nema interesovanja, osim nekoliko organizovanih školskih dolazaka. Volonteri su članovi porodice. Svi radimo sve, u skladu sa mogućnostima, zajedno spremamo obroke, učimo, družimo se. Dogodi se i da moramo nekoga da zamolimo da nas napusti, ako se radi o osobi koja ne razume ideju i želi samo besplatan smeštaj i hranu a nije spremna da se uključi u rad. Mi ne možemo da budemo dom za beskućnike a isto tako ne želimo da po svaku cenu iskorišćavamo besplatnu radnu snagu ako to unosi poremećene odnose u zajednicu. Ovo je ipak naš dom i moramo da vodimo računa da sve teče uravnoteženo."


U Evropi postoji mnogo velikih eko zajednica. Najveća je u Škotskoj, gde dvadesetak porodica ima čak sopstveno vodosnabdevanje, solarnu energiju, mlin, zajedničku distribucija proizvoda... "Potrebne su nam još dve porodice koje bi nam se pridružile jer planiramo da celo imanje prebacimo u vlasništvo Fondacije koju smo osnovali", kaže Vivien. "Fondacija će davati zemlju na korišćenje onima koji sa nama potpišu ugovor da se dosele, sagrade sebi kuću i počnu da se bave onom vrstom proizvodnje koja je kompatibilna sa našom - pčelarstvo, prerada žitarica ili mlečnih proizvoda. Osnovna ideja nam je da se dopunjujemo i sarađujemo. Ovo je dobra prilika za ljude koji su ozbiljno zainteresovani, jer dolaze na razrađenu farmu i mogu brzo da se uklope i počnu da ostvaruju neki prihod."



Osim još zemlje, krava i koza, arterskog bunara, mašine za seno i nove štale, jedan od prvih zadataka im je proširenje kuće pošto su ove godine krenuli sa realizacijom još jedne velike ideje: dvogodišnje škole za biodinamičku poljoprivrednu proizvodnju. Vikend seminari se održavaju jednom mesečno i tada se radi na intenzivnoj praktičnoj nastavi. "Cilj nam je da budemo edukativna farma i da širimo znanje o prednostima ove hrane za zdravlje." Iako još uvek svaki zarađeni dinar "vraćaju" u farmu, Vivien je nepokolebljiva u svojoj veri da će za desetak godina ova farma postati profitabilna i da će u Srbiji biti mnogo proizvođača i prerađivača organski gajene hrane. "Nismo ni očekivali da novac može da se brzo vrati. Poljoprivreda je ozbiljan posao koji se može isplatiti tek dugoročno a nama i nije cilj da mnogo zarađujemo već samo da od ovoga pristojno živimo", kažu.


Viv i Bau nisu deca sa sela. Ona je po obrazovanju lingvista i govori nekih sedam jezika (kao na primer ruski, sanskrit i hindu...), dok je Bau studirao filozofiju i arhitekturu. On priznaje da nije oduševljen celodnevnim radom u povrtnjaku ali voli da "tera" traktor, ore njive, da popravlja stvari i realizuje projekte pa je preuzeo marketinški deo posla, pregovore oko kupovine novih parcela i prepisku.


Za razliku od njega, Vivien je sva od akcije. Tokom dana je možete sresti svuda na farmi kako nenametljivo organizuje posao, zaliva, kosi travu, muze koze. Njena vedrina je prosto zarazna. Dok brzo i opširno priča o situacijama koje je ovde zbunjuju (a koje bi svaki drugi naš čovek okarakterisao nekom sočnom psovkom), uvek završava iskrenim smehom i simpatičnim "It is funny" nakon čega se slatko zakikoće.


"Ja mislim za sebe da sam umetnik. Nisam neka kućevna domaćica. Moja polja su moja slikarska platna. Sadila sam divni, lekoviti neven u obliku reči ljubav, mir, zdravlje.. Veliku sreću osećam kada posmatram naše lepo obrađene i zdravo nahranjene leje i njive. Za mene nema ničeg lepšeg od proizvodnje zdrave hrane. Na biodinamičkim farmama po Evropi viđala sam biljke koje su raskošne kao na slikama Van Goga. Kao da radosno plešu. Uprkos agresivnosti GMO industrije, ja verujem da je ovo je poljoprivreda budućnosti."


Njihova ćerka (rođena u kući), Karla Rubina, prosto je neodoljivo dete. Naše mlađe majke bi se zgrozile da je vide kako sama gaca po đubrivu ili puzi po oranicama i gricka tek ubrano povrće, srećna, zadovoljna, zdrava i nakićena rumenim obrazima, ogromnim sivim očima i ljupkim dobroćudnim osmehom. Nikada ne traži da je neko zabavlja. U stanju je da se satima sama nečim zanima i nikada ne kmeči.

Sada ima dve godine a za nekoliko godina će govoriti četiri jezika: srpski, engleski, nemački i holandski.


Za kraj: komentari na moj boravak na "IVA" farmi su bili različiti ali to sam i očekivala jer svako od nas tumači svet u skladu sa slikom koju je o tom istom svetu već formirao. Većina ljudi je bila zainteresovana i izrazila želju da doživi nešto slično, a bilo je, kako sam i očekivala, i cinika koji su se pitali zašto bi normalna osoba išla da besplatno radi za nekog nepoznatog. Ne trudim se da mnogo objašnjavam i ubeđujem. Ili u svojoj duši znaš zašto, ili nećeš nikada ni naslutiti. Što se mene tiče, dok sam krajem petog dana pakovala ranac, već sam razmišljala o povratku. Jer imam osećaj da sam stekla novu porodicu kojoj ću se često vraćati.




Snežana Trajkov
Tekst preuzet sa https://www.lovesensa.rs/







Kontakt adresa:

Selo Jalovik BB
SRB-15225 Vladimirci
Srbija

+381 - (0)15 - 516 337 (fih.)

[email protected]
http://ivafarm.weebly.com


Vivien Andrea Scheidler
+381-(0)64-5499085 (mob.)

Boudewijn Kegels
[email protected]
+381-(0)62-8354598 (mob.)


Fondacija Biodinamika
[email protected]