Savez za odbranu suvereniteta nad zemljom, hranom i prirodnim resursima Srbije, osnovan je juče u Beogradu, sa ciljem da spreči da prirodna bogatstva i obradivo zemljište prelaze u ruke srpskih i stranih tajkuna i velikih korporacija i da se uništava prehrambena industrija.


Jedna od osnivačica Saveza, Aleksandra Knez Danilović, rekla je da u Srbiji kroz gubitak obradive zemlje i propadanje agro kombinata dolazi do širenja siromaštva, jer ljudi ostaju bez posla.


S druge strane, velika industrijska poljoprivreda uništava zemlju i vodu hemikalijama, što će se, kako je ocenila, loše odraziti na zdravlje i život budućih generacija, a strane korporacije zanima samo profit.


Nezavisna analitičarka, Maja Gavrilović, navela je da je "otimanje zemlje u Srbiji krenulo sa privatizacijom, tako je 500.000 hektara zemlje u Vojvodini prešlo u ruke stranaca i tajkuna, koji sada imaju u posedu 60% državnog i zadružnog zemljišta".


"Strane korporacije upravljaju našim oranicama, a 100.000 hektara u svom posedu drže samo četvorica ljudi", kazala je ona, dodajući da su uništena i 253 agro-industrijska kombinata, iz kojih je otpušteno 56.000 radnika.


U Srbiji se stvara ekološka i prehrambena nesigurnost, o čemu govori i činjenica da se 10.000 dece hrani u narodnim kuhinjama.


"Stranci se nebi trebali baviti proizvodnjom hrane u našoj zemlji, već im treba ponuditi ulaganja u sisteme za navodnjavanje", smatra Gavrilović.



Ona je predočila da je to svetski problem, jer je 227.000.000 hektara zemlje prodato ili dato u zakup krupnom kapitalu, tako je 2011. godine tri posto velikih firmi raspolagalo sa 50% zemljišta u svetu.


Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, naveo je da je nestalo oko 300.000 hektara zadružne imovine, dodajući da je problem što se ta imovina i dalje vodi kao društvena, iako takvog oblik svojine nema u zakonu.


Zadruge zbog toga ne mogu dobiti bankarske kredite, kazao je Mihailović, podsetivši da one mogu zaposliti veliki broj ljudi navodeći primer Francuske, gde je 1.500.000 radnika zaposleno kroz zadrugarstvo.


Na jučerašnjem sastanku, kojem su prisustvovali i poslanici u Skupštini Srbije, rečeno je da probleme otuđenja zemlje i prirodnih bogatstva treba zakonski sprečiti, kao što je to učinila Mađarska.


Predočeno je da stranci, koji upravljaju velikim delovima zemlje u Vojvodini, za sada ne mogu postati i zakonski vlasnici, ali će to biti moguće kad sporazum o priključenju EU u potpunosti stupi na snagu, te da bi zato trebalo pravovremeno delovati.


Učesnici skupa su istakli da treba sprečiti usvajanje predloga izmena Zakona o geološkim istraživanjima, koji predviđa da u idućih 10 godina vlada, a ne skupština, donosi nacionalnu strategiju za eksploataciju ruda i mineralnih sirovina. Ocijenjeno je, takođe, da se sada ne vrši sistemska kontrola nad koncesijama za korišćenje prirodnih dobara.