Da li će se ubuduće sejati semena samo iz proizvodnje velikih multinacionalnih kompanija? Takvom odlukom EU bilo bi zabranjeno da poljoprivrednici prodaju seme iz svoje proizvodnje.Da li će nestati retke, jedinstvene vrste ? Regulativa za marketing reproduktivnog biljnog materijala naći će se pred članovima Evropske komisije 6. maja 2013. godine. Evropska komisija želi ubuduće nametnuti poljoprivrednicima i vrtlarima upotrebu standardiziranog semenja. Stare i retke sorte imaju malu verovatnost da će biti odobrene, a njihova kultivacija biće kažnjiva zakonom – čak i kada se bilje sadi na privatnom zemljištu.





Evropska komisija radi reviziju Evropske trgovine semenjem u vidu nove regulative. Odluka Evropskog suda iz 2012. godine dozvoljava da poljoprivrednici mogu prodavati samo autorizirano semenje. Do sada, stare i retke vrste koje su se uzgajale u malim količinama bile su izuzete iz od ovih pravila. No, nova će regulacija onemogućiti malim poljoprivrednicima ili privatnim osobama da u budućnosti distribuiraju vlastito seme.



Austrijske ekološke organizacije tvrde da će tako mnoge vrste konvencionalnog povrća i žitarica nestati iz kultivacije. Registracija svih sorti postaje obavezna i dovodi do kompletne unifikacije. Mali će poljoprivrednici biti prisiljeni zadovoljiti nepregledne birokratske i financijske prepreke ne bi li registrovali svoje varijetete semenja. Ekolozi se boje žestoke službene kontrole koja će rezultirati velikim kaznama za one koji uzgajaju neregistrovane varijetete biljaka.



Potrošači će imati sve manje slobode izbora, manje raznolikosti hrane, manje boja i okusa, i manje nutritivne vrednosti voća i povrća na svojim tanjirima. Svim potrošačima bi trebalo biti dostupno svo biljno seme, a posebno ono koje je prilagođeno lokalnom uzgoju. Lokalno voće i povrće tretira se s manje pesticida i đubriva, zahteva manje vode i tako smanjuje zagađenje okoline. Ko će imati koristi ako nestanu retke i lokalne sorte bilja? Ko će imati koristi od normizacije semena? Samo one grupe koje već poseduju glavninu tržišta semenom. Cilj velikih multinacionalnih kompanija je kontrola nad celokupnom proizvodnjom hrane.



Evropska komisija će predati nacrt regulative Evropskom Parlamentu 06. maja 2013. godine, a Parlamentarci će podići svoje ruke. Evropski građani, najverovatnije ne znaju puno o ovoj fundamentalnoj odluci koja će biti izglasana u Parlamentu. Da li ste čuli nešto o regulaciji trgovine biljnim semenjem na dnevnicima velikih televizijskih kuća? Verovatno ne.



Nacrt regulacije reflektuje potrebe industrije, a ne pojedinaca. Regulacija zahteva registraciju biljnih varijeteta i sertifikaciju pojedinih lotova proizvodnje propagacijskog materijala – semenja. Da bi se registrovao u službenom katalogu, varijetet treba biti određen (Distinct), visokog stepena jednolikosti (Uniform) i stabilan (Stable). Engl. skraćenica ovih karakteristika je DUS. U nekim slučajevima, većinom za agrikulturne biljke, treba zadovoljavati kriterijume "vrednosti za kultivaciju i upotrebu" (Value for Cultivation and Use – VCU). Ove se karakteristike testiraju kroz uzorkovanje na polju, laboratorijske analize i uporedbom već postojećim registrovanim varijetetima.


Šta će Majka Priroda reći na tačno određene, jednolične i stabilne biljne varijetete? Ni jedna kultivisana, a ni "divlja" biljka neće pobeći prirodnim zakonima Evolucije, a tako ni ovo birokratsko katalogizovanje. Živi organizmi nikada neće biti tačno određeni i jednolični, a neće biti ni stabilni jer se prilagođavaju uslovima u kojima žive i jer se tako razvijaju. Zašto se u prodaji smeju naći samo određeni, jednolični i stabilni organizmi, i zašto bismo tim činom ugrozili postojeći spektar biološke raznolikosti?



Testovi određenosti, jednolikosti i stabilnosti (DUS) su namenjeni razvrstavanju biljaka kako bi se na temelju tih karakteristika dobio sertifikat o biljnom varijetetu ili privatno ekskluzivno pravo na biljni varijetet. Moderni biljni varijeteti su genetički veoma slični zbog zajedničke genealogije, i tada postaje lako ostvarivo privatno pravo vlasništva. Bilo bi jako teško dokazati ko je vlasnik varijeteta kada bi varijetet bio vrlo homogen (različit).



Testovi određenosti, jednolikosti i stabilnosti (DUS) se sprovode u intenzivnoj poljoprivredi i u uslovima gde se mogu uporediti s industrijskim semenjem dobijenog intenzivnim uzgojem. Stoga je proces registracije diskriminacija prema manjim poljoprivrednicima, a pogoduje samo velikim sistemima.



Istorijski gledano, sistem sertifikacije uveden je dvadesetih godina prošlog veka s ciljem poboljšanja transparentnosti i kvalitete biljnog semenja na tržištu. Registracija je u početku bila proizvoljna, ali je preuređena u legalnu obvezu sredinom prošlog veka u ratnim uslovima kako bi se forsirala agrikulturna produktivnost. Celokupan je proces usko povezan sa fašističkom ideologijom odvajanja "čistog i vrednog" od "inferiornog" materijala, npr. u nemačkom Trećem Raih-u. Obavezna zakonska registracija se kasnije proširila u svrhu podsticanja modernizacije i industrijalizacije agrikulture istodobno štiteći interese agro-industrije.



Tokom zadnjih dvadeset godina postali smo svedoci masovnog gubitka genetičke raznovrsnosti, industrijalizacija poljoprivrede stvorila je ogromne ekološke probleme, dok je agro-hemijska industrija nastavila dominirati nad tržištem semenja – stoga regulativa za marketing reproduktivnog biljnog materijala nastavlja isti destruktivni pristup prema izvorima hrane. Sistem obavezne registracije i sertifikacije će biti još više totalitaristički, restriktivniji i regulisan do najsitnijih detalja – kakav nije bilo u prošlosti. I naravno, malo je mehanizama zaštite ostalo u rukama država članica EU koje sada neće moći osigurati suverenitet hrane na vlastitoj teritoriji.

Vrtlari, mali poljoprivrednici, seljaci, farmeri – svi oni koji žele sačuvati biljno seme sa svojih poseda i koji će ga razmenjivati baviće se protivzakonitim radnjama!



Tekst preuzet sa https://www.nutricionizam.com/>