Priroda nam nudi rešenje za ,trenutno, problem broj 1 - Aflatoksin M1. Kao jednu od mera da pomogne poljoprivrednicima, oštećenim u aferi sa povećanim nivoom aflatoksina u mleku, Uprava za veterinu predložila je i upotrebu minerala zeoilt.


Zeoliti su grupa minerala, hidrotermalnog porekla, koji se najčešće pojavljuju uz mlade vulkanske stene, zapušavajući šupljine u njima. U grupi zeolita nalazi se oko 200 minerala, a najčešće se pojavljuju: šabazit, hojlandit, desmin, natrolit, filipsit, apofilit, analcim, tomsonit, klinoptilolit.



Podsetimo, Uprava za veterinu predložila je upotrebu minerala zeolit jer, kako su naveli, njegova specifična struktura kristalne rešetke omogućava da poput mineralnog sunđera skuplja sve otrove u organizmu, vezuje ih za sebe i u fekalijama izbacuje napolje, ne ostavljajući za sobom nikakve hemijske zaostatke.

Šef katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu dr Goran M. Roglić objašnjava da zeoliti, hidratisani alumosilikati i bentoniti (gline), kao i aktivni ugalj pokazuju afinitet prema apsorpciji aflatoksina.

- Ova jedinjenja prolaze kroz gastrointestinalni trakt bez degradacije i na taj način iznose toksične materije iz organizma. Pored afiniteta prema toksinima organske prirode, zeoliti mogu za sebe vezivati i toksične teške metale, te se stoga vrlo često koriste kao dodatak stočnoj hrani. Objavljen je veliki broj radova o njihovoj efikasnosti u uklanjanju aflatoksina koji preko stočne hrane dospevaju u organizam. Po nekim autorima, dovoljno je svega 0,5% zeolita u stočnoj hrani za uklanjanje aflatoksina B1, čija je koncentracija čak do 7,5 mg/kg, što je znatno više od koncentracija dozvoljenih pravilnikom – kaže prof. dr Roglić.



Podsetimo, aflatoksin B1 je toksična supstanca koju životinje unose sa stočnom hranom i iz koga metabolizmom nastaje aflatoksin M1, koji je detektovan u mleku.

Dr Roglić objašnjava na koji način zeolit pomaže u “lečenju” štetnih dejstava aflatoksina, ali i kakva štetna dejstva sam mineral može imati po ishranu stoke.

- Aflatoksin se sorbuje na zeolitu fizičko-hemijskim interakcijama i na taj način ne može dospeti do telesnih tečnosti i jetre u kojoj se metaboliše do aflatoksina M1. Zeolit koji je nerastvoran se izlučuje iz organizma uglavnom nepromenjen i sa sobom nosi sorbovane molekule. Što se tiče štetnosti zeolita, postoje neka istraživanja koja ukazuju na to da u gastrointestinalnom traktu postoji mogućnost otpuštanja aluminijuma, koji se smatra toksičnim metalom - kaže ovaj profesor.



Osnovno svojstvo svih zeolita je kapacitet katjonske razmene. Kako je objašnjeno na sajtu zeolitsrbija.com, reč je o sposobnosti zeolita da u svoju molekularnu strukturu privlači kao magnetom, upija i razmenjuje pozitivno naelektrisane katjone i negativne anijone. Na taj način selektivno apsorbuje specifične molekule gasova i vode i vrši razmenu sopstvenih katjona za druge katjone na bazi jonske selektivnosti.


Na ovaj način, zeoliti predstavljaju prirodan “lek” protiv svih trovača i zagađivača na planeti. Postupkom prerade zeolita najvažnije je da se termičkom obradom iz kristalne rešetke zeolita ukloni voda koja zauzima 55% molekularnog prostora. Tako prerađen, aktivirani zeolit predstavlja upijač, molekularni sunđer svih vrsta zagađivača vode, vazduha, zemljišta, uključujući i radioaktivna zagađenja.



Tekst preuzet sa telegraf.rs