Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole, zbog četine, čak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini, sibirski kedar nadaleko je poznat. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih četina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i leče organizam. Četine sibirskog kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.

Svi delovi kedra - četina, smola, drvenasta vlakna - imaju veliku količinu fitoncida. Samo u toku 24 časa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letećih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživača, ta količina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe.

Bobičasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Ruski naučnik B. P. Tokin dokazuje da je u kedrovim šumama vazduh praktično sterilan, od 200 - 300 ćelija bakterija po jednom kubnom metru. Međutim, po medicinskim normama, čak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 m³ vazduha, 500 - 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije.













Poznavaoci praizvora tvrde da je Bog stvorio kedar kako bi sakupljao energiju Kosmosa. Čak i u malom komadiću kedra koji je dostigao odredenu starost, ima više energije nego u svim uređajima energetike koji postoje na Zemlji. Na Zemlji, kedrovo drveće ima određenu funkciju - ono služi kao kondenzator naše planete i sakupljač kosmičke energije.

Još je 1792. godine, Akademik P.S. Palas pisao da plodovi sibirskog kedra razvijaju snagu, podmlađuju čoveka i znatno uvećavaju odbranu organizma od različitih bolesti. U Starom Zavetu, u trećoj Mojsijevoj knjizi (levit 14.4) piše: "Bog uči da se ljudi leče tako što se dezinfikuju staništa pomoću kedra...".

Car Petar I prilikom gradnje brodova koristio je kedar za unutrašnju obradu (pritom je jedan kedar koštao rublju, a bor - 6 - 7 kopejki).

Car Solomon je od kedra napravio flotu: za to vreme se gradio poznati hram u Jerusalimu - Prva Božja kuća, u koju je bio prenešen "kovčeg zaveta Gospodnjeg". Da bi preneo kedar iz Libana za izgradnju tog hrama, on je ustupio drugom caru, Hevronu, 20 gradova svog carstva. Istina, upriličena mu je još jedna usluga. Car Solomon je dobio ljude koji su umeli da seku kedar. Hram se gradio devet godina, i sav je bio obložen kedrom. Od kedra je bio napravljen i žrtvenik koji je bogato ukrašen zlatom. I kasnije je car Solomon koristio razne predmetime napravljene od kedra, poput kedrove bačve.

Ima, ali veoma retko i Kedrova koji sakupljaju, ali ne vraćaju Energiju u Svemir. Posle pet stotina godina, oni počinju da tiho zveče, molivši ljude da ih saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije. To traje tri godine.

Ako se desi da se Zvoneći Kedar ne poseče, on, lišen mogućnosti da sakupljenu Energiju Svemira ustupi ljudima, počinje da sagoreva tu Enegriju u sebi. Za Kedar je to jako bolan proces i traje dvadeset i sedam godina.

Parčence (Amulet) Zvonećeg Kedra je potrebno nositi na grudima.

Energetsko uspostavljanje kontakta sa Kedrom je poželjno, stati bosim nogama na travu ili zemlju i dlanom leve ruke prigrliti na grudi. Posle jednog minuta osetiće se, prijatna, iz Kedra toplina i kroz telo prostrujati lako treperenje. S' vrenema na vreme, treba ga glačati vrhovima prstiju, onu stranicu Kedra, koja ne dodiruje telo.

Postoje dokazi, da čovek koji ima parče Zvonećeg Kedra, za tri meseca oseti znatno poboljšanje, samoosećanje i da će se izlečiti od mnogih bolesti.

Suština je da čovek posedujući Kedar, postaje bolji, srećniji i talentovaniji.



Kako ga uzgojiti ?

Uz svu privlačnost kedra, gajenje je njegovo složenije u poređenju sa drugim četinarima (običnim borom, tisom, jelom...). Školom strpljenja nazivaju šumarski stručnjaci gajenje sibirskog kedra. Semenje se njegovo odlikuje dubokim mirovanjem i niče tek posle zimskog boravka u hladnom, ne manje od 3-4 meseca. Usevi kedra zahtevaju zaštitu od glodara i ptica. Prvih deset godina kedar raste sporo, dostižući visinu od 1,5m. Ali nadalje, ova vrsta je u stanju da se oduži za pažnju prema sebi. Kedar se dobro prilagođava na individualne parcele i blizinu građevina. Sa 30 godina dostiže visinu od 9m, oblikuje raskošnu krošnju, koja dostiže 3m u prečniku.

Sibirsi kedar se razmnožava najčešće sadnjom semena, ređe vegetativno (kalemljenjem, ukorenjivanjem mladica). Seme kedra prvenstveno treba doneti iz ravničarski ili nižih planinskih predela Zapadnog Sibira. Pri razmnožavanju te vrste bolje je orijentisati se na prolećnu sadnju (kraj aprila, prva polovina maja).

Za sadnju se seme prethodno priprema, stratifikuje ne manje od 3 meseca na hladnom mestu, vodeći računa o sledećem redosledu:

Seme se potapa na tri dana (3x24h), svakodnevno menjajući vodu. Kvalitetna zrna u tom periodu nabubre i spuštaju se na dno posude. Na površini ostaje prazno i nekvalitetno seme. Ono se baci. Kvalitetno seme se dezinfikuje u vodenom rastvoru permanganatnoj kiselini kalijuma (hipermangan). Zatim se semenje pomeša sa vlažnim (50%) substratom (pesak, treset, piljevina, četinarske iglice i dr.) u proporciji 1:2 i smešta se na hladno mesto (pod sneg, u frižider...). Ukoliko je mala količina semena, može se smestiti u vrećice između nekoliko slojeva ređe tkanine. Važno je da ceo period boravka na hladnom seme bude vlažno. Pod snegom ono dobro čuva vlažnost, u frižideru ih treba povremeno vlažiti. Semenje u vrećicama može da se smesti u najlon kesu, ne zatvorivši je potpuno.

Pred sadnju se seme vadi iz supstrata, ponovo dezinfikuje u jakom rastvoru hipermangana (do 24h), prosuši za sadnju. Seme se seje metodom ubadanja šiljatim vrhom u zemlju, na dubinu od 3cm. U komfornim uslovima povećava se klijanje semena, iz semena biljka raste brže 1,5-2 puta, nego što raste proklijala sama na otvorenoj zemlji.


Na dno brazdica za sadnju pre sadnje poželjno je uneti, ako se računa na 1m, superfosfata 1g, šibikovog (Viburnum opulus, V. Lantana, organsko) đubriva (kompost) 0,5g, ili pepeo od strugotina 2g, pomešanih sa 20g treseta. Rastojanje među sadbenim redovima je 15-20cm. Količina zrna za sadnju na 1m je 30g (125-150 semenki). Dubina zakopavanja semena u zemlju 3cm.

Setvena površina se pokriva slojem od 0,5-1cm rastresitog materijala za prekrivanje useva (treset, opiljci-strugotine ili drugi materijal za prekrivanje). U jednoj sezoni treba 3-4 puta opleviti i preriljati zemlju. Do pojave mnogobrojnih izdanaka (10-12 dana) treba redovno zalivati. Nadalje se kod mladica razvija dovoljno dubok koreni sistem.

Pri pojavi na mladim listićima belog tankog sloja (češće se javlja pri vlažnom vremenu), treba ih obavezno obraditi rastvorom domaćeg sapuna. Sapun se rastvori u mlakoj vodi, skine se pena i onda se sunđerčićem ili mekim tamponom vate 2-3 puta veoma temeljno i pažljivo operu oboleli listići. U protivnom, pri aktivnom razvijanju belila, listići mogu da se osuše. Drvo, pri tome, istina neće uginuti, ali se gubi godišnji porast (priraštaj).