Klimatske promene će verovatno uticati na poljoprivredu širom sveta. Češće nestašice vode, ekstremne vremenske nepogode, poplave, pomeranje vegetacione sezone, sve ovo i te kako će uticati na poljoprivrednu proizvodnju. Poljoprivrednici su uvek morali da se bore sa promenljivim vremenom. Međutim, klimatske promene dovešće do trajnih promena u temperaturi i padavinama.

Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i proizvodnju hrane će se razlikovati od regiona do regiona. U nekim mestima, toplije temperature će produžiti vegetaciju, dok će u ostalim regionima više teških suša povećati gubitke useva. S toga, poljoprivrednici će morati da se prilagode novim uslovima klime.

Neke od mera adaptacije na klimatske promene u oblasti poljoprivrede su:

1. Razvoj ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvodnje

Poljoprivredna proizvodnja zavisi od prirodnih ekosistema i procesa u njima. Merama zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti mogu se ublažiti i nepovoljni klimatski uticaji na lokalnim nivoima. Tu se pre svega misli na podizanje i očuvanje visoke vegetacije uz poljoprivredne površine, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, očuvanje vlažnih staništa i dr


2. Razvoj sistema za navodnjavanje

Navodnjavanje će svakako predstavljati jedan od ključnih mehanizama za adaptaciju s obzirom na to što se očekuje da će u mnogim krajevima doći do smanjenja količina padavina i do porasta temperature.



3. Povećanje energetske efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji

Sigurno je da će troškovi za energetske potrebe u poljoprivrednoj proizvodnji (transport, obrada zemljišta, grejanje plastenika, navodnjavanje, skladištenje i prerada proizvoda) značajno porasti usled globalnih promena. Iz tog razloga veoma je važno pronaći rešenja za racionalizaciju potrošnje i povećanje efikasnosti korišćenja energije u poljoprivredi.



4. Unapređenje znanja poljoprivrednika – razmena znanja

Za efikasno prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove biće neophodno primenjivati savremena rešenja koja odgovaraju posebnim, lokalnim uslovima. Poljoprivrednici će morati da usvoje nova znanja i da konstantno prate nova naučno-tehnološka rešenja kako bi prilagodili svoju proizvodnju izmenjenim uslovima sredine.


5. Izbor novih rasa/sorti, koje su otpornije na promene

6. Izmena načina obrade zemljišta

7. Gajenje novih biljaka/životinja koje do sada nisu gajene na datim prostorima

8. Izmene u načinu korišćenja i vrstama đubriva

9. Izmene u datumima sejanja kultura

10. Primenu zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže)




Valentina Aleksić, dipl.ing. melioracija zemljišta i voda