Moju svestranu sagovornicu Mirjanu Petrović (56), diplomiranog meteorologa po profesiji, nije lako predstaviti u nekoliko reči. Ona kaže da se nadala nauci, a postala domaćica, da je volela uzbuđenja, more, planine, daleke zemlje, a rodila troje dece, što joj je podjednako uzbudljivo. Majka je i supruga, nekadašnji padobranac, ronilac, planinarka, novinar, danas prevodilac, predavač sanskrita, građanka sela Dojkinci na Staroj planini, gde provodi svako leto. Dokumentarni film Dodir u kojem je učestvovala dobio je zlatnu diplomu na festivalu Zlatni vitez 2010. godine, u selekciji ekoloških filmova.



Mirjana je autorka kuvara Sunčeva trpeza u kojem je predstavila 68 samoniklih biljaka i oko 400 recepata za pripremu jela, začina, poslastica, sirupa, čajeva i obloga zasnovanih na tradicionalnom znanju i savremenim iskustvima. Čaj od korena jagorčevine, proja od štavlja, pire od broća sa lukom, čorba od leblebija i ljubičica, bokvice sa pirinčem, francuska salata sa maslačkom i slaninom – tek su neka od jela koja možete spremiti od sastojaka iz prirode.





















Pečurke berem rano ujutru, a lekovito aromatično bilje oko podneva kad spadne rosa. Koprivu berem čim ustanem, pa odmah od nje pravim pitu – opisuje mi Mira početak jednog svog letnjeg jutra na Staroj planini.

"U kući koju smo napravili van sela, na mestu nekadašnje pojate, nemamo struju već koristimo solarne ploče. Ležemo u prve noćne sate, a pre toga ložimo vatru, čitamo knjige naglas i uživamo. Ustajem oko šest, osim kad idem u borovnice, tada se budim još ranije jer je do njih dalek put. U toku dana kupamo se u reci ili ostanemo kod kuće ako je velika pripeka" , prenosi mi delić atmosfere života na Staroj planini gde su, dok su bila mala, sa njom leti boravila i sva njena deca.





















Prirodu voli od detinjstva, u školi je obožavala biologiju i sa sadašnjom kumom pravila velike herbarijume. Raspuste tokom studija provodila je na Jadranskom moru, ploveći čamcem sa prijateljima, upoznajući do tančina vrste riba i podvodni svet. Ali, kako su godine prolazile, sve češće se vraćala Dojkincima.



















"Rodila sam se u Beogradu, a u selo sam kao mala odlazila na svake tri - četiri godine. A onda sam kasnije shvatila da je to moje mesto", iskrena je.

"Nije bilo lako doživeti sudar sa prirodom. Ljudi se zanose time da je taj povratak prirodi nalik romantičnom filmu i nisu spremni na živi svet koji buja, izloženost vremenskim promenama, blato i sneg do guše… Jedni se prilagode, a drugi shvate da to nije za njih. Nisam za radikalne odluke, smatram da svako od nas treba da se vrati Majci prirodi onoliko koliko njegova priroda može da podnese", objašnjava mi u restoranu na Zvezdari, gde smo se sreli.



















"Ni meni nije bilo lako u početku jer sam, koliko god da volim prirodu, na svakih petnaest dana imala potrebu da siđem do Pirota, da vidim grad. A danas se noktima i zubima „držim“ za Dojkince samo da ne moram da idem u taj gradski haos", kaže Mirjana i dodaje da život u gradu podrazumeva kupovinu hrane koja nam ne stiže pravovremeno, dok u prirodi vidimo kako biljke rastu u pravo vreme i kako nam priroda svake godine „izvrti“ taj krug hrane.



















"Tada prestanete da mislite da ćete ikada ostati gladni jer, kad prođu jedne, stižu druge biljke, i tako iz godine u godinu. Početkom jula stižu divlje jagode, pa za njima divlje trešnje, pa kitnjače - aromatične jagode koje rastu na livadi. Posle toga idu maline, borovnice, džanarike, pa zova, kupina, brusnica, jarebika… A da ne govorim o fantastičnim divljim jabukama i kruškama", oduševljeno ističe.



















Dugo smo razgovarali, a od Mirjane sam, između ostalog, saznao i da, umesto da je kupujemo u velikim marketima, u Beogradu možemo da uberemo divlju šparglu, kao i da svaka biljka od koje pravimo čaj može i da se jede. Otkrila mi je da žito uzima od Steve iz Bavaništa, da ga melje na svom mlinu i da svakog drugog dana mesi hleb bez kvasca. Ova neverovatna žena okuplja i biljobere i drži im predavanja i izlete. Za čitaoce mog bloga izdvojila je dva recepta, a ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao posetite Mirjanin sajt ili naručite njenu knjigu.


Grupa biljobera na jednoj od aktivnosti


Čorba od jagorčevine

Potrebno je: pola kilograma listova i cvetova jagorčevine, brašno (prekrupa),1 litar vode, žumance, kašika pavlake, 2 kašike parmezana, sok od pola limuna, so, biber i ulje. Jagorčevinu očistiti, oprati i kratko obariti. Oceđenu i sitno narezanu spustiti na zagrejano ulje, dosuti malo vode i kratko dinstati. Umešati kašiku krupno mlevenog brašna, dodati biber i so, i zatim naliti vrelom vodom. Poklopiti i ostaviti da se kuva desetak minuta, pa skloniti sa vatre. Kada se malo prohladi, dodati žumance umućeno sa pavlakom i sok od limuna. Pred služenje posuti parmezanom. Potrebno vreme: oko pola sata.


Jagorčevina

Salata od svežih kopriva
Potrebno je: 200 g mladih vršaka koprive, 1 jabuka, 1 mala glavica crnog luka, ulje ili majonez za preliv, so. Oprati i dobro osušiti koprivu, fino je iseckati (po mogućstvu u mikseru), i pomešati sa rendanom jabukom i (ili) lukom. Posoliti po ukusu i preliti uljem ili još bolje majonezom. Potrebno vreme: 15 minuta.

Mirjanin savet: koprivu možete naći na pijacama. Međutim, diskutabilno je gde je ubrana. Zato je najbolje da pođete na izlet i sami je pronađete.




Nenad Blagojević
Foto: Mirjana Petrović, Aleksandar Petrović


Tekst preuzet sa http://pricesadusom.com/