Aktulena dilema konvencionala ili organska hrana, sve više postaje interesantna kako potrošačima koji sa nevericom prihavataju "novi talas" u ishrani, tako i ozbiljnih istraživača koji su sve više svesni značaja održive poljoprivrede i obezbeđenja dovoljne količine hrane u uslovima izmenjene klime i intezivnog pritiska populacije.


Suočeni sa konstantnom degaradacijom životne sredine koja čini prostor za proizvodnju hrane javalja se potreba iznalaženja pravog rešenja u proizvodnji hrane. Generalni stav koji vlada je da je organska hrana zdravija nego ona uzgajana na konvencionalan način, zato što sadrži više antoksidanata, a manje toksičnih metala i manje rezidua pesticida. Ovakvu konstataciju potrebno je potkrepiti naučnim dokazima i činjenicama kako bi, pre svega bila dokazana kao tačna, a osim toga da bi bila prihvaćena od strane društvene zajednice.


Jedna od studija usmerena na temu organske hrane je Njukastl studija Organik Centra u Vašingtonu. Pomenuta studija predstavlja najopsežniju naučnu analizu organske hrane danas. Zvanično nazvana "Visoko antioksdativna i niska koncetracija kadmijuma, sa manjom učestalošću rezidua pesticida u organski uzgajanim usevima: sistematski pregled literature i meta-analiza" (Brasnski et.al.), studija zasnovana je na analizi 343 rezenzirane studije iz celog sveta koje upoređuju efekte ishrane organskom hranom u odnosu na ishranu konvencionalnom hranom. Rezultati ove studije objavljeni su 15. jula u uglednom Britanskom Časopisu o Hrani (British Journal of Nutrition), što je izazvalo nalet velikog interesovanja.



Istraživači angažovani u pomenutoj studiji, pronašli su da nivo antioksidanata u organskim proizvodima je od 19 do 26% viši nego u konvencionalnim. Ovo može biti objašnjeno na dva načina. Prvo, biljke proizvode više antioksidanata da bi se zaštitile od štetočina, tako veća upotreba pesticida, sa namerom suzbijanja štetočina, izaziva manju proizvodnju antioksidanata u biljci. Drugo, javalja se "efekat razblaživanja". Kako objašnjava Njukastl studija i Organik centar, intezivna fertilizacija vodi ka povećanju prinosa, što ujedno rezultira "slađim proizvodima" koji sadrže više skroba i ugljenih hidrata, dok se količina minerala i vitamina ne povećava u skladu sa tim, već ostaje ista, bez obzira na veličinu i masu ploda, tako da su zdrave fitohemikalije u manjim koncetracijama u visokoprinosnim sistemima proizvodnje.


Broj korisnih antioksidanata koje bi čovek konzumirao, ako bi se prebacio u potpunosti na organske proizvode, bio bi jednak dupliranju količine konvencionalne hrane na dnevnom nivou. Procentulno izraženo to je 20 do 40% uvečanje antioksidanata u organizmu, ali bez istovremenog povrćanja kalorija.


Dalje, rezultati studije pokazuju niži nivo toksičnih metala, kao što je kadmijum, u organskim proizvodima. Mada je nivo kadmijuma u konvencionalnim proizvodima još uvek unutar regulatornih ograničenja i smatra se sigurnim, naučnici ipak smatraju da akumuliranje kadmijuma u organizmu, prilikom konzumiranja malih količina u dužem vremenskom periodu potencijalno postaje toksično za organizam. Takođe, se nedovoljno razmatra "bezbedna” količina koktel hemikalija koje se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. "Organik Centar" objašnjava da su kadmijum, uz živu i olovo, jedine tri toksične hemikalije za koje je Evropska Komisija odredila maksimalan rezidualni nivo (Maximal Residual Levels-MRLs) u hrani.


Nasuprot "Organik Centru", stoji stav Gardijana i studija objavljena 2012. prema kojoj se zaključuje da "nedostaju čvrsti dokazi da organska hrana ima zanačajno više hraniva nego konvecionalna hrana, mada konzumiranje organske hrane pomoći ljudima da izbegnu residue pesticida”. Bez obzira na ove studije i različite ishode, postoji mnogo prvoklasnih razloga za kupovinu organskih proizvoda, i u najmanju ruku treba podržati sisteme poljoprivrede koji vode brigu o zemlji i održivosti.


Potrošači kupuju organske proizvode iz mnogo razloga, od onih koji se odnose na zdravstvene problem do razloga za izbegavanje hemijskih rezidua do dobrobiti životinja (mada oznaka "organsko" ne znači ništa kada je reč o etici kupovine- uzgajanog mesa), ukusa i brige za životnu sredinu. Organska proizvodnja ne doprinosi degradaciji zemljišta i zagađenju vode koliko konvencionalna poljoprivreda, što je dovoljno da se takva proizvodnja podrži.



Bez obzira što je konvencionalna proizvodnja masovna i za generacije posle "Zelene revolucije" jedini poznat način proizvodnje hrane, treba sagledati i posledice dugogodišnje konvencionalne prozivodnje na stanje životne sredine, zemljišta i ljudskog zdravlja. Može se uopšteno reći da današnji trend promovisanja organske proizvodnje je zapravo vraćanje na ne-konvecionalne metode poljoprivrede bez upotrebe hemijskih sredstava u proizvodnji, koji su zapravo postojali u period pre pojave pesticida.



Mr.sc. Ivana Trifković

Tekst preuzet sa http://agroeko.net/