Zdrava hrana u Srbiji postoji. Bez zadrške možemo da jedemo kozje i konjsko meso. To su najzdravije i najotpornije životinje, pa se najmanje tretiraju antibioticima i hormonima. Na listi zdrave hrane je i sve što je organske proizvodnje. Poslednjih godina pravi hit su i prinosi iz biodinamičke proizvodnje, koja podrazumeva uzgoj biljaka i životinja kao pre sto godina.


U biodinamičkim farmama ne sme biti ničega što nije prirodno. To znači da se prinosi seju, uzgajaju i ubiru samo sa jednog gazdinstva. Od prinosa se ostavi seme za sledeću godinu, a njive se đubre stajnjakom životinja sa ovih farmi.


Konvencionalno proizvedeno povrće, odnosno ono iz industrije, plastenika ili iz privatnih bašta može se smatrati zdravim, ako prođe određeno vreme od tretmana hemikalijama. Prskano povrće, koje posle berbe stoji dva dana, nije opasno za ljudsku upotrebu. To se odnosi na plavi patlidžan, paradajz, krastavce… „Ovo povrće ima osobinu da razgradi sve štetne materije za 48 sati“, objašnjava Andrija Vozar, koji se bavi organskom proizvodnjom u Kisaču. „Otrovi, međutim, uvek ostaju u zelenoj salati, spanaću i u kupusnjačama.“


Organska i biodinamička hrana je daleko od industrijske proizvodnje, tek odskoro se nalazi na rafovima prodavnica, često se pravi samo za „zatvoren krug“ ljudi, a košta gotovo duplo više od hrane koju najviše jedemo. Stručnjaci tvrde da se sve što nije proizvedeno na ova dva načina kupuje – na poverenje. „Hrana iz programa organske proizvodnje i sa biodinamičkih farmi je – zdrava hrana“, priča dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. „Tu su i proizvodi sa porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, koji prave za sebe, a male viškove prodaju. Imamo i namirnice koje se sakupljaju u prirodi, na nezagađenim područjima.“



Profesor Ševarlić kaže da su meso, voće i povrće iz organske i biodinamičke proizvodnje, potpuno prirodni, bez hormona, stoka ima slobodnu ispašu, a sve na zemljištu koje nije tretirano hemijom. „Takvo zemljište ispituje se po nekoliko godina, pre nego što se dobije sertifikat za organsku proizvodnju“, objašnjava profesor Ševarlić. „Najzdravije i najbezbednije meso imaju koza i konj, a da nisu iz organskog uzgoja. Kada je reč o konvencionalnoj proizvodnji, gde se koriste hemijski preparati, potrebno je da se vodi računa o načinu primene i vremena od poslednjeg prskanja do upotrebe, da se vode dnevnici polja, kako bi hrana bila bezbedna za upotrebu.“
Ako čovek ne zagađuje zemljište, jako je blizu organske proizvodnje.


„Čak i povrće koje nije organsko može da bude zdravo ukoliko je prošlo dovoljno vremena od poslednjeg prskanja do njegove upotrebe i ako se ne tretira mnogo“, kaže Vozar. „Nažalost, kod nas proizvođači nisu dovoljno edukovani da bi to sve ispoštovali. Imali smo slučaj da su nam vratili jabuke jer su bile previše prskane sredstvima za zaštitu bilja.“



Još skuplji, zdraviji i ima ih na svega nekoliko farmi u Srbiji, jesu biodinamički proizvodi. Oni se ne nalaze na pijačnim tezgama i po rafovima prodavnica, a svega nešto više od 30 porodica „uživa“ u njima.


Biodinamička hrana je najskuplja na svetu, jer se namirnice proizvode na isti način kao pre 100 godina. A zbog specifičnog pristupa poljoprivredi dobijamo najkvalitetnije plodove i životinje, objašnjava Zoran Petrov, koji se bavi biodinamičkom proizvodnjom na svojoj farmi u okolini Vršca. „Nemamo naše proizvode u prodavnicama, a to što nam ostane viška podelimo prijateljima“, kaže Petrov. Uzgajam uglavnom autohtone rase, imamo buše, kokoške, patke, guske, mangulice, morke i ćurke. U planu nam je da otvorimo malu mlekaru za proizvodnju sira.


„Kod biodinamičke farme ne sme bukvalno ništa da se unese što nije stvoreno na njoj“, ističe Vivijen Šetler, koja se bavi biodinamičkom proizvodnjom u selu Jalovnik, nadomak Šapca. „Đubrivo, zaštita biljaka, hrana, seme, sve dolazi sa naše farme i to je zatvoren krug. Uzgajamo 50 vrsta različitog povrća, žitarice, lekovito i začinsko bilje i životinje na potpuno prirodan način. Sve počinje i završava se na farmi.“





Tekst preuzet sa https://www.vaseljenska.com/