Ne znam u kom je trenutku potrošačima i građanima prestalo biti važno šta i od koga kupuju. Politika, ali i organizacije civilnog društva loše obavljaju svoj posao i jedino je na samim potrošačima i proizvođačima da se udruže i podrže na taj način jedni druge. Grupe solidarne razmene su grupe ljudi koje zajedno kupuju i razmenjuju određene proizvode i usluge. No nije to bilo kakva zajednička kupovina. Razlika je u pridevu "solidarna".


U kom smislu se koristi ta reč?

Solidarnost znači izabrati drugačiji model razvoja, izgrađen odozdo, zato što je čin kupovine uvek nekako politički čin. Nezavisno koliko mi novca imali u novčaniku, svako zasebno, svi zajedno određujemo pravac razvoja društva, svaki, baš svaki put kad kupujemo bilo šta. Ne bi se bez razloga svuda otvarale gomile supermarketa, pa i u našim najsiromašnijim sredinama, da oni ne ostvaruju nekakvu dobit. To znači da mali svakodnevni gest potrošača sa sasvim malo truda može uzrokovati skretanje opšte ekonomije u pravednijem smeru. Uopšteno, solidarnost takve grupe znači podršku malim proizvođačima koji bi inače imali veoma ograničen pristup tržištu. Grupe isto tako usmeravaju pažnju na sveukupni uticaj njihove kupovine na životnu sredinu i na radnička prava.

Znači, te grupe zajedno kupuju proizvode od proizvođača koje biraju po određenim principima. To je ekonomija direktnog odnosa proizvođača i potrošača . Oboje napuštaju posrednike , posebno velike sisteme organizovane distribucije poput supermarketa i postepeno izgrađuju poverenje, sklapaju saveze. Grupe solidarne razmene - GSR su participativni laboratoriji gde se izabire "kratak lanac", odnosno izbacuju se svi posrednici koji inače stoje između proizvođača i potrošača. To je prvi i glavni korak koji karakteriše aktivnost grupa. Unutar grupe potrošači se direktno upoznaju, određuju kriterijume i potom zajedno traže i upoznaju poljoprivrednike. Grupa se deklariše kao solidarna, ali doći do stvarne, primenjene solidarnosti relativno je dugoročan proces. Taj proces se može razmotriti kao postepeni redosled od transparentnosti, preko poverenja do solidarnosti. Zapravo sve je to u neku ruku povezano, ali bitno je razmotriti te vrednosti zasebno.


Transparentnost

Grupa se stvara sa zajedničkom vizijom, a pritom je ključno da ljudi budu otvoreni i da jasno i iskreno izraze što žele činiti. Znači, ako žele tražiti lokalnog ekološkog proizvođača, treba jasno reći zašto ga traže, odnosno jasno izraziti svoje potrebe . Potom, u razgovoru proizvođaču trebaju jasno reći šta žele. Proizvođač se takođe podstiče da bude što transparentniji i pokaže tačno svoje ekonomsko stanje, kalkulacije cena, način proizvodnje i slično. Dužan je odgovoriti na svako pitanje koje mu potrošači postave. Možda neće svi potrošači iz grupe otići u posetu proizvođaču, pa je važno da oni koji su posetili imanje predaju sve informacije koje su prikupili. Neke (iako retke) grupe primenjuju princip transparentnosti i na članove koji takođe jasno izražavaju koliki su im prihodi i koliko mogu da plate za proizvod. Otvorenost i iskrenost - transparentnost, preduslov su za poverenje .



Poverenje

Znači, kao prvo bitno je da potrošači budu iskreni jedni s drugima kako bi si mogli dati punomoć u raznim aktivnostima. Takođe, ako grupa potrošača vidi jasnu sliku, onda je u stanju sklopiti određeni ekonomski dogovor baziran na poverenju. Recimo, da bi se dogovorila kupovina odgovarajućeg proizvoda, bitno je uspeti dogovoriti cenu, a da bi se odredila cena bitno je uvideti sve troškove proizvodnje . Potrošači će moći verovati proizvođaču tek kad sopstvenim očima vide da je istina sve što navodi. Tek kad vidi celokupnu sliku načina proizvodnje, grupa potrošača će steći poverenje u opis troškova koje navodi proizvođač, pa ga neće pri svakoj kupovini zapitkivati i cenkati se oko svakog proizvoda. S poverenjem nestaju sumnja i strah, a međusobni odnosi se polako produbljuju. Kao i svuda, pre ili posle mogu se pojaviti problemi. U tom trenutku se traži podrška ili pomoć, a tada stupa na snagu solidarnost.



Solidarnost

Potrošači i proizvođači u takvom ekonomskom modelu gde se direktno susreću, upoznaju i druže, stvaraju prijateljstva, a prijatelji se međusobno pomažu. GSR deli rizik proizvodnje. Proizvodnja hrane zavisi o ljudskom učinku, ali i o vremenskim i drugim uslovima. Događa se da proizvođač ima slab rod određene godine, pa će možda tražiti od grupe potrošača da plati nešto višu cenu kako bi pokrio gubitke. Može se dogoditi da proizvođaču nedostaje radne snage i recimo u vreme sadnje ili berbe zatražiće pomoć od potrošača. Isto tako neki potrošač može ostati bez primanja, pa može dobiti preko razmene ili na drugi način pomoć od drugih potrošača ili od proizvođača. Ako se međusobno svi dobro poznaju i ako je ostvaren odnos poverenja, prirodna posledica biće moguća uzajamna pomoć ili solidarnost.



Solidarnost - svesni gest malih potrošača

Solidarnost u takvim grupama je svesni gest malih potrošača da daju podršku malim proizvođačima, čiji opstanak je nezamisliv u globalnoj ekonomiji, koja gazi sve što nije podređeno principu zgrtanja profita. Solidarnost se sprovodi i kroz respektovanje proizvođača, primanja potrošača i njihovih stvarnih potreba. Radi se o ekonomskom modelu u kom se potrošači i proizvođači direktno susreću, upoznaju i druže. Što je najvažnije, dele se rizici proizvodnje, ali i trenutne kupovne moći kupaca.


Motivi za pristupanje Grupi solidarne razmene su raznovrsni. Najčešće ljudi žele dobiti zdravu i bezbednu hranu po prihvatljivoj ceni. Proizvođačima poznavanje kupaca, njihov prijateljski odnos pomaže kod planiranja sezonske sadnje, određivanje šta će i koliko saditi, a često se dogovori plaćanje proizvoda više meseci unapred, čime se dele bezbednost i rizici. U takvoj saradnji vodi se računa da se smanji potreba za suvišnom ambalažom i pakovanjem, kao i nepotrebnim troškovima prevoza.


Takva Grupa je zbog neposredne povezanosti članova potencijal raznovrsnih znanja, sposobnosti i veština, za koje se takođe otvara niz mogućnosti za razmenu i širenje. Dakle, stvara se platforma za korektnu, moralnu trampu širokog spektra ljudskih delatnosti, čime se stvara i malo tržište rada . Format za organizovanje Grupe solidarne razmene jeste kreativnost i sinergija svesnih pojedinaca, motivisanih njihovim zdravim potrebama za udruživanjem na nekom životnom području. Naravno, da u tim grupama nema idealnih odnosa . I tu se pojavljuju problemi, neprijateljstva, neslaganja, podmetanje. Možda će se neki članovi grupe s vremenom pokazati kao nemilosrdni, neki će varati, preprodavati tuđu robu, ispoljiće se ko zna kakve anomalije. Biće tu uzavrelih emocija, raspravljanja, napuštanja, pronalaženja i biranja novih proizvođača i potrošača. Ma, koliko god to izgledalo neprijatno, ipak nečeg posebno vrednog ima u tome, a to je da takvo iskustvo ne možete doživeti ni u jednoj otuđenoj, hladnoj hali trgovačkih centara.



Dakle, radi se o jednom iskušenju da gradimo ili razaramo određeni ekonomski odnos u koji svesno, svojevoljno, motivisano ulazimo, bez da neki tim multinacionalne korporacije misli za nas. Dakle, ako ništa drugo dobrobit za učešće u Grupi solidarne razmene je da budete neko ko misli svojom glavom! A to i nije tako zanemarljiva beneficija u ovim nemilosrdnim vremenima kad se svetom sve više šire mnogi zloglasni giganti koji gaze sva načela zdravih i blagotvornih proizvoda.



Ivana Parađiković


Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/