Selo Banja pod Venčacom bilo je decenijama čuveno po grožđu, vinu i vinogradima. Ali najviše po prvoj srpskoj vinogradarskoj zadruzi. Još 1903. godine osnovali su je meštani okolnih sela. Ovde se su se proizvodili najkvalitetnije vino, vinjak, konjak, čak i šampanjac. Sada je ova zgrada puna uspomena, istorije, svedočenja o srpskoj tradiciji – pusta i oronula.


Spakovani pod konac, u podrumima, čuvali su se milioni litara vina. Raznog. Venčačaka zadruga, na putu između Aranđelovca i Topole, bila je slavna ne samo na Balkanu. Bila je to zadruga bez premca, među četiri najbolje u Evropi. Sam Kralj Aleksandar Karađorđević bio je jedan od zadrugara. Posećivale su je mnoge strane delegacije, Eleonora Ruzvelt, Franš d’Epere… Zadruga je uživala procvat, preživela ratove, pa i samoupravljanje. Ali ne i godine tranzicija i surovih privatizacija. Od svog sjaja i ponosa, danas, posle 110 godina, dve prodaje, ostala je napuštena i tužna zgrada.


Na kapiji zarđali katanac. Vrata od metalnih žica, na jednom mestu „bušna“, pa može da se uđe u razgledanje. Objekat koji je još davnih dana pripojen „Navipu“ i radio u sklopu ove firme, prodat je prvo vlasniku iz Italije, a zatim izvesnom kupcu iz Crne Gore. Kažu meštani, sve što je bilo vredno izneto je. Mašine za ono vreme vrhunske i napredne, verovatno su rasprodate. Sada ogromne bačve, polomljene i prljave trunu u dvorištu Zadruge. Tu si i delovi mašina za obradu grožđa, a točionica i prostorije koje su nekada blistale, sada su prekrivene otpacima, staklom, razbacanim delovima bačvi.



Na tabli pored vrata upravne zgrade na mermeru isklesano: Zadrugari osnivači podruma venčačke vinogradarske zadruge. Pobrojani članovi upravnog, nadzornog odbora i sekretari.

“Ko zna gde je završila Karađorđeva bačva, za koju se tvrdi da je čuvana ovde u Banji. Vinogradi na poljima pod Venčacom danas su uglavnom zaparloženi. Tek poneko privatno gazdinstvo uzgaja i pravi svoje vino. Ovde niko već godinama ne dolazi. Kotrljala je zadruga nekako i kao društveno preduzeće pri „Navipu“, samo se tada više nije pravilo onako kvalitetno vino. Znam da se mešalo sve zajedno i nije se odvajalo po sortama. Ipak se radilo i živelo”, kaže Dušanka.


Za proizvodnju šampanjca doveden je Francuz Žobin. Proizvodio se i vermut. Stručnjak iz Nemačke Emil Eder u proizvodnju vina uveo je nove moderne metode. U podrumu se nalazi i staklena bačva kapaciteta 70.000 litara, delo jedne francuske firme. Karađorđeva bačva od 6.435 litara iz koje je samo Karađorđe pio vino, restaurirana se čuvala kao muzejski eksponat. Samo je Đorđe Dukić imao 60 ari pod vinogradom. I njegova četvorica sinova Branislav, Kosta, Živomir, Dušankin otac i Tihomir, bili su zadrugari i imali vinograde. A grožđe se u ovom kraju, selima Lipovac, Banje, Brezovac, Topola i Vinča tradicionalno uzgajalo. Zadrugara je 1929. godine bilo stotinak. Tada su zadrugari imali oko 800.000 čokota grožđa.





Tekst preuzet sa https://www.novosti.rs/