Dok Srbija svake godine gubi 40.000 stanovnika, sremsko selo Bukovac već 20 godina ima natalitet koji opovrgava one što tvrde da smo narod koji izumire. Bukovčani s ponosom naglašavaju da je među 4.000 stanovnika više od 800 dece, a prošle godine morali su da nadograđuju vrtić. U ovom „planinskom selu u vojvođanskoj ravnici“, udaljenom samo 10 kilometra od centra Novog Sada, natalitet se popravlja od devesetih godina, kada su u njega došle mnoge izbeglice iz BiH i Hrvatske.


Tako i Vasilije Rajić, ponosni otac Milana, Milice i Ilije, otkriva tajnu pozitivnog nataliteta.

"Izgleda da štedimo na struji. Porodice imaju pretežno po troje dece iako se teško živi. Kod nas je ipak preovladala narodna izreka: gde ima za dvoje, ima i za troje" kaže Vasilije


Bukovčanka Staša Stančević gura kolica s bebicom i jedna je od mladih majki koje se često viđaju na seoskoj ulici po lepom vremenu. Mnogi tvrde da se majke s bebama u Bukovcu mogu sresti često kao penzioneri u novosadskom prevozu.



"U Bukovcu je puno ljubavi i zato se deca rađaju. Možda manju ulogu igra i dobar vazduh, ili to što u selu nema puno aktivnosti pa je ljudima dosadno i onda se vole" objašnjava Staša.



Od osnovaca saznajemo da željno iščekuju prve rukometne treninge jer će u selu uskoro biti osnovana sekcija. Nikola Režuka, desetogodišnjak i budući šampion u rvanju, kaže da njegovi vršnjaci najčešće odlaze na treninge fudbala, košarke i šaha, a jedino što mu fali jesu bazeni.


Meštani potvrđuju da je Bukovac neka vrsta saobraćajnog slepog creva. Jer posle prevezenih 10 kilometara, gradska linija 64 nema gde dalje, već mora da se vrati u Novi Sad. Ipak, seoska čamotinja ne odvraća da u selo dođu snajke i zetovi iz Bača.


U Bukovcu se rodila i poznata književnica Milica Stojadinović Srpkinja. Osim stihova, bila je poznata i po svojoj lepoti. Petar Petrović Njegoš je u nju bio toliko zaljubljen da je zapisao: „Da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori“. Osim Milice, u Bukovcu je rođen i vojvođanski kompozitor i multi - instrumentalista Boris Kovač.






Tekst preuzet sa https://www.blic.rs/