Za aktiviranje turizma na selu postoji niz povoljnih receptivnih faktora, budući da su ruralne sredine po karakteru materijalne baze pogodne za prihvat gostiju i davanje turističkih usluga. Seoska poljoprivredna gazdinstva značajni su proizvođači hrane, jer su poljoprivreda i stočarstvo prioritetna zanimanja i izvori prihoda, a porodične kuće na selu raspolažu smeštajnim kapacitetima.


Turizam u ruralnim sredinama razvija prvo infrastrukturu, i revitalizuje objekte seoskog nacionalnog miljea, smanjuje agrarnu prenaseljenost i aktivira sve elemente životne sredine. Kada je razvoj ruralnog turizma postao deo ekonomsko-geografskih osobina datog prostora u svom modernom i postmodernom obliku, on se afirmiše u stvaraoca dohotka i podizanja nivoa životnog standarda lokalnog stanovništva.
Danas je ruralni turizam nosilac prosperiteta određenih područja.


O ukupnom broju sela i ukupnom broju domaćinstava koja se bave turizmom, u Srbiji, stalno ili povremeno, nema objedinjenih podataka. Seoska naselja sa turističkom funkcijom nisu još verifikovana kao seosko turističko mesto zbog čega je teško ustanoviti broj naselja, broj seoskih domaćinstava, broj soba i ležajeva. Međutim, situacija se svakim danom menja u korist porasta broja ležajeva u novim turističkim selima. Receptivni potencijal sela postoji, ali nije u potpunosti aktiviran u svrhe daljeg razvoja seoskog turizma. Interes za daljim rastom prihvatnih mogućnosti sela ne nalazi se samo u povećanom turističkom prometu koji bi usledio već i u doprinosu da se zaustavi decenijama izražena migracija selo–grad. Veći obim turističkog prometa zadržao bi mlade na selu, u svojim porodičnim kućama što bi moglo uticati na promenu starosne strukture, a takođe i na zadržavanje mladih na roditeljskim gazdinstvima. Ovo bi uticalo na smanjenje problema nezaposlenosti i prenaseljenosti gradova i istovremeno efikasnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i veću proizvodnju hrane.



Seoska domaćinstva kao proizvođači hrane jesu dobra i kuriozitetna receptivna baza seoskog turizma. Upravo stoga jedan od uslova za bavljenje seoskim turizmom u turistički aktiviranim selima i seoskim regionima u našoj zemlji jeste da seosko domaćinstvo koje nudi turističke usluge, na prvom mestu, ostvaruje poljoprivrednu funkciju. Uloga poljoprivredne proizvodnje u seoskom turizmu, određena je definicijom seoskog turističkog mesta u kojoj se kaže da je to lokalitet koji pored osnovne poljoprivredne, ima i turističku funkciju i ostvaruje redovan turistički promet.


Stimulisanjem razvoja seoske poljoprivrede bio bi zadovoljen jedan u nizu bitnih uslova za razvoj turizma na selu. Razvijenost materijalne baze se u još jednom obliku može transponovati u turistički proizvod za koji je turistička potražnja zainteresovana.


Ukupna seoska infrastruktura (saobraćajne komunikacije, PTT-mreža, električna mreža, vodovod i kanalizacija) značajan je faktor koji utiče na izgradnju i razvoj turističkog privređivanja. Bez saobraćajnica koje turisti obezbeđuju udoban dolazak na odredište putovanja, a kvalitetom, opremljenošću i organizovanošću prometa na njima mogu da zadovolje potrebu savremenog čoveka za brzim i konformnim putovanjem, nema uslova za turizam, ni za seoski turizam. Saobraćajni putevi (kopneni, vodeni i vazdupni), moraju da turistima otvaraju sve poželjne pravce, a posebno razvijena mreža saobraćajnica mora postojati u turistički aktiviranim regionima. Poželjno je da ona bude posebno opremljena, kako bi omogućila nesmetano putovanje sa parkiralištima, stajalištima i vidikovcima kao i servisima različitih profila uslužnih delatnosti i efikasnost u sprovođenju reda vožnje prevoznih sredstava svih vrsta, obezbeđenje saobraćajnica od vremenskih i prirodnih nepogoda i iznenađenja druge vrste, regulisanje saobraćaja savremenim saobraćajnim znacima. Tek kada svi ovi kvaliteti budu obezbeđeni, saobaćajnice i saobraćaj na njima će ispuniti svoju funkciju u razvoju seoskog turizma.






Žaklina Mladenović, dipl.inž.