Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski, odnosno ruralni turizam. I to ne bez razloga. Jer, geografski položaj Srbije je veoma povoljan, klima je prijatna, reljef raznovrstan, bogat svet flore i faune, bogata kultura, folklor, tradicija... Istorija interesantna i bogata, narod vredan, pametan i veoma gostoprimljiv.


Najbolji primer toga je sabor trubača u Guči koji se održava svake godine početkom avgusta. Krajem avgusta svake godine u Vlasotincu se održavaju tradicionalni dani "Vinskog bala" u čast Boga Bahusa, odnosno Dionizija. U Aleksandrovcu se održava Župska berba, i posećuju je gosti sa Krfa sa kojim je ovo mesto u bratstvu. Tu treba dodati i sabor frulaša koji se svake godine održava krajem jula u početkom avgusta u selu Grljan kod Zaječara.


Postoji i jedna šetajuća manifestacija ove vrste. Zove se "Prela i posela". Održava se tokom cele godine po selima. Tu je i kobasicijada u Turiji koja se održava početkom godine gde se gostima pokazuje kobasica duga 2020 metara... Pa slaninijada u Kačarevu početkom marta... Na Zlatiboru se početkom godine održava pršutijada... Rame uz rame sa mesnatim favoritima je i sir. Pored poznate zlatiborske sirijade, izdvojićemo i Fest mlek–međunarodni festival mlečnih proizvoda koji se održava u Mihajlovcu (selu koje je najveći proizvođač mleka u Srbiji, sa 1.800 krava). Neke od ovih manifestacija su u lokalne varošice prizvale i svet, pa je Zlatibor domaćin manifestacije "Svetski dan hrane", Melenci "Svetskog prvenstva u kuvanju ovčijeg paprikaša", a Mokrin "Svetskog takmičenja u tucanju jajima"...


Letnje manifestacije u ruralnim sredinama su bostanijada u Osipaonici i Šašincima, dani šljive u Osečini. Za ljubitelje životinja (ovo je diskutabilno) organizuju se i magarcijade, gusanijade i nadmetanja ostalih pripitomljenih životinja. I lov je jedna od tradicionalnih seoskih, ruralnih zanimacija. Jedno od najstarijih je okupljanje lovaca na Rajcu i takmičenje za "Zlatnu rajačku lisicu".



Već odavno su mnoge zemlje proboj na svetsko tržište ostvarile svojim etno proizvodima, koji su karakteristični samo za datu zemlju, odlikuju se posebnim geografskim poreklom i originalnim kvalitetom i proizvode na specifičan način. . Na listi nacionalnih proizvoda Srbije su maline, zatim rakija od maline, neka domaća vina (bermet iz Sremskih Karlovaca), hladno ceđeno suncokretovo ulje, kulen iz Bačkog Petrovca, suvo voće (šljiva, kajsija, breskva), napici od lekovitog bilja, proizvodi na bazi zdrave soje, kiseli futoški kupus, užička pršuta i sir... To su sve proizvodi iz ruralnih sredina i treba ih proglasiti za robne marke. ...


Svi ti proizvodi zahtevaju i nov markentinški pristup, da se kaže da potiču sa područja iz Republike Srbije gde nepostoje genetski modifikovani organizmi, da je njihova proizvodnja manufakturna, da se spremaju na tradicionalan način, odnosno da se rakija ne proizvodi u destilerijama već da se peče, ili da se džemperi iz Sirogojna pletu ručno, a ne mašinama. Još uvek je ostalo u uskim krugovima da se u selu Zlakuse (centar Srbije) proizvodi posuđe od gline u kome se hrana priprema na tradicionalnim srbijanskim svadbama pod šatorom i drugim manifestacijama.


Srbija ima velike mogućnosti za bolji život kroz razvoj ruralnog turizma!



Radiša Petrović, dipl.inž.polj.