Pomor ptica i riba širom svata, kojima smo svedoci ovih dana, legalizacija genetski modifikovanih organizama (GMO), primena oružja sa osiromašenim uranijumom, upravljanje klimom primenom elektromagnetskih talasa-"HAARP", aktiviranje zemljotresa i vulkana, predstavljaju neke oblike ekološkog rata koji obuhvataju namerno i protivzakonito uništavanje, eksploataciju i modifikaciju životne sredine kao vid strategije biološkog rata ili oružanog sukoba. Da, treći svetski rat je počeo!


Bil Engdal u svojoj knjizi "Seme uništenja", piše: "Suština američke projekcije u postizanju svetske dominacije počiva na razvoju ključnih strateških prednosti, koje ni jedna druga nacija niti savez drugih nacija u svetu ne može zaustaviti. Za ovo, tvorci u Pentagonu koriste termin "dominacija punog spektra". Ovo uključuje globalnu vojnu dominaciju, dominaciju nad svetskim zalihama nafte, koje su organičene, kontrolu nad svetskom monetarnom politikom, odnosno rezervnom svetskom monetom – dolarom i svakako kontrolu u budućnosti svetske poljoprivrede kroz kontrolu najvažnijih GM patenata posebno GM kukuruza i soje. Kada se jednom GM seme pusti u neki region – pušten je zao duh iz boce", kaže Engdal.


Rokferel Fondacija zajedno sa Ford Fondacijom i Svetskom bankom, 1971. osnovala je Konsultativnu Grupu za Međunarodna Poljoprivredna istraživanja (CGIAR) koja ima 16 istraživačkih centara u svetu ( najviše u zemljama u razvoju) i troši godišnje 350 miliona dolara. Cilj CGIAR je širenje GM useva u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije.


Juna 2003. američki predsednik Džordž Buš, mlađi pobedonosno je objavio ukidanje zabrane uvoza GM useva u EU, koja je bila na snazi osam godina. I to je bilo upravo u skladu sa glavnim prioritetima američke spoljnje politike. Ovo je usledilo samo dan nakon američke okupacije Bagdada i to vreme nije slučajno izabrano, jer su tada sve oči i uši bile okupirane ratom u Iraku i "strašnim" Sadamom Huseinom. Do tada je otpor u EU slomljen baš kao i u Brazilu, drugom ključnom centru za proizvodnju hrane. Samo godinu dana ranije, opstanak GM useva je već bio doveden u pitanje.



GMO ulazi u Srbiju na velika vrata i upravo je u postupku razmatranje nacrta zakona koji naša vlada uskoro planira da usvoji, a kojim će biti dozvoljen uvoz, prodaja i proizvodnja genetski modifikovane hrane.


Inače, američka kompanija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih semena i životinja na Svetu i smatraju je jednom od najpodlijih kompanija, koja je spremna da uradi sve za profit pa i to da angažuje potkupljive naučnike da lažiraju rezultate istraživanja. Malo se zna da oni već desetak godina preko distributera posluju u Srbiji! Ušli su u našu zemlju zahvaljujući bivšoj ministarki poljoprivrede Ivane Dulić- Marković, koja je bila njihov stipendista. Javna je tajna da je o trošku „Monsanta“ više puta bila na studijskim putovanjima u Americi. Odobrila je uvoz, najpre 20 a potom 200.000 tona modifikovane sojine sačme. Zatim su ušle donacije, a soja je besplatno deljena za setvu u istočnoj Srbiji i Vojvodini, pod navodom da je reč o normalnoj, a ne genetski modifikovanoj soji a podsećamo da je usput dala dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica voća, čije je korenje bilo zaračeno tumorima. Slučajno se poklopilo da je bila direktorka Zavoda za genetičke resurse 2001. godine. Nažalost, pored uvoza modifikovane soje, seme se švercuje iz Mađarske i Rumunije i krišom sadi. Jednom prilikom Nemci su nam vratili tone soje koju smo im prodali, jer su u njoj pronašli nedozvoljeni procenat modifikovane vrste. Time su nam "otvorili oči" - pokazali šta nam se na njivama dešava i kakvim stručnjacima raspolazemo.


I naravno priča dobija epilog, 2007. godine predstavnik Monsanta - g. Gerhard Roza na konferenciji za novinare u Novom Sadu potpisuje sporazum o strateškom partnerstvu sa MK Grupom, čiji je predsednik Miodrag Kostić, nakon čega MK Grupa postaje zvanični distributer kompanije.


Kako to rade u kompaniji Monsanto? Slučaj rekombinovanog goveđeg hormona rasta (rBGH) priča je o tome na kakav način i pod koju cenu krave daju 15% više mleka, te na koji način funkcionišu korumpirane vladine institucije.


Proizvod nije zaobišao ni jednu kravu, a farmeri su bili oduševljeni količinom mleka koje su dobijali po grlu. Međutim hormon je nekontrolisano prizvodio novi hormon IGF-1 (insulin faktora rasta) za koji je dokazano da kod ljudi izaziva rak debelog creva, dojke i prostate, a po broju obolelih od ovih bolesti Srbija je prva u Evropi. Šta se dešava sa kravama? Umesto za 4-5 godina muzne krave „sagorevaju“ odnosno prestaju davati mleko za samo dve godine, dolazi do deformiteta teladi, ozbiljnih upala papaka i vimena. Šta dovodi do šepavosti, a ponekad čak i do smrti životnja.


Logično, tom problemu doskočila je farmaceutska mafija davanjem kravama ogromnih količine antibiotika. Međutim tu opet nastaje problem, jer postoji regulativa o tome koliki je najviši dozvoljen nivo antibiotika u mleku. Taj problem Monsanto rešava lobiranjem (potkupljivanjem) tako što se šefica Monsantove labaratorije, g-đa. Miler, postavlja na mesto zamenice direktora za bezbednost ljudske hrane u američkom agenciji za hranu i lekove (FDA). Naravno, ona administrativnom merom (promenom standarda) u ime FDA povećava dozvoljeni nivo antibiotika u mleku za 100 puta!!!


Monsanto je ujedno i „najveća svetska kompanija“ za proizvodnju genetski modifikovanim semenima kukuruza, pamuka, soje, uljane repice i povrća a usput poznata je i po najprodavanijem herbicidu "Roundup". Scenario ...isti: Umesto da se GMO hrana prvo ispita na životinjama, pre nego što se pusti u lanac ishrane čoveka, ona se stavlja u promet na svetska tržišta koja su sada preplavljena genetski modifikovanom hranom, a da se ljudi i ne pitaju za to, što zapravo govori da korporativni moćnici u svojoj nezajažljivoj i bolesnoj želji za profitom koriste čoveka kao zamorčiće!


Eksperimenti dr Pustaija na pacovima utvrdili su da su oni koji su dobijali genetski modifikovan paradajz pokazivali poremećaj i retardaciju u razvoju u odnosu na pacove koji su jeli prirodnu hranu. Creva su im rasla mnogo brže, bubrezi i jetra bili su oštećeni, veličina im je bila manja, mozak im se nije pravilno razvijao. Imali su mnogo sporiji imunološki sistem koji je sporije reagovao na preteće stimulanse iz okoline, nego pacovi koji su jeli genetski nemodifikovanu hranu. Zatim, u Americi je određena grupa farmera primetila da su njihove krmače kasno ulazile u trudnoću i da su umesto mladunčadi rađale vodene mehure. U pet Američkih država, farmeri koji su uzgajali svinje imali su potpuno identične probleme. Na kraju ih je trag naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti kukuruz, genetski modifikovan. Neki farmeri su svojim kravama ponudili da biraju šta će da jedu, između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane. Krave bi pomirisale tu hranu, zatim pognule glavu, pogledale drugo korito sa hranom, i zatim otišle do njega da bi jele tu hranu, genetski nemodifikovanu. Tako je bilo i sa ostalim životinjama. Majka priroda zna šta radi, životnjama je usadila istančane instrumente za odabir dobre hrane.

















Hmm,… ali šta ćemo sa čovekom, šta je njemu priroda „usadila“?


Dalje, malo se zna da je procenat uginuća pčelinjih zajednica zadnjih deset godina alarmantan. Od godišnjih gubitaka od 5% u zimskim nesecima procenat se popeo na preko 30%. Najveći gubici su u SAD i procenjuju se na 14 milijardi dolara. U Evropi je zabeležen pomor miliona društava pčela. Bolest koju su naučnici nazvali poremećajem "propasti pčelinjih drustava" (colony collapse disorder - CCD), dovodi do očtećenja navigacionog sistema kod pčela, što ih čini dezorjentisanim zbog čega ne mogu da se vrate u košnice.

Na sajtu https://www.fractalfield.com/savethebees/, je obilje referenci da je Monsantov GM kukuruz glavni uzrok isterbljenja svetske populacije pčela.

Ukratko, sekvenca DNK bakterije Baciilus thuringiensis, koja je poznata da uništava parazite kukuruza, se umeće u DNK kukuruza i putem polena dospeva do pčela sa pogubnim dejstvom. Albert Ajnštajn je nekad izjavio da od momenta kad pčele nestanu sa zemlje, čovečanstvu će preostati samo 4 godine života.


Nažalost, stvar se otima kontroli, jer se previdelo da se insektima, prenosi polenov prah sa GMO na nemodifikovane useve i tako šire. U prirodi nema strogo kontrolisanih uslova, jer ona definiše pravila a ne čovek. Sa druge strane centralna dogma genetskog inženjeringa smatra da jedan gen proizvodi samo jedan protein, i s toga se smatralo da se promenom jednog gena može promeniti svojstvo samo jedne belančevine. Najnovija istraživanja su to opovrgla i dokazala da samo jedan gen čovečijeg uha može da kodira ne samo jednu već 576 belančevina…! Ne smem ni da pomislim kakvi se sve užasi mogu desiti čoveku ako se bolesti počnu lečiti genetskim inženjeringom…!



Prof. dr Vladimir Ajdačić, izjavljuje da se na ovom putu najdalje otišlo u ispitivanju "ugradnji" vakcina u biljke. Umesto da se vakcina uzima preko usta (kao u slučaju polio vakcine), ona bi se unosila u biljku. Dospevši putem hrane u organizam čoveka ili životinje vakcina bi u njemu inicirala stvaranje antitela za određeni virus ili bakteriju. Odmah se pitamo, a šta se na tom putu može očekivati? Razmotrimo zato predlog korišćenja kukuruza kao hrane i nosioca vakcine protiv virusa HIV-a, uzročnika opake bolesti SIDE. Tim problemom počeli su da se bave saradnici američke biotehnološke kompanije "ProdiGene". Oni su dosli na ideju da u kukuruzov genom ugrade gen koji bi u živom organizmu izazvao stvaranje specifičnog proteina gp120, za koji su dr Veljko Veljković i dr Radmila Metlaš, naučni saradnici Instituta u Vinči, davno dokazali da je ključna patogena komponenta virusa HIV-a i da taj protein dovodi do razaranja čovekovog imunog sistema, tj. do uslova za pojavu bolesti SIDE. Tako bi čovek po kratkom postupku umesto vakcine protiv HIV-a "zaradio" agens koji bi mu vremenom uništio imuni odgovor! . Jer u principu nije isključena mogućnost da kao ishod genetskih modifikacija žive materije akcidentalno nastane neki mnogo jači patogen od virusa HIV-a i da on u relativno kratkom vremenu zatre ljudski rod na Zemlji.


Obratimo sada pažnju na modifikovu soju, jer se ona kod nas uvozi i trenutno predstavlja veću pretnju od modifikovanog kukuruza. Takva soja sadrži gen koji dovodi do stvaranja proteina sposobnog da razgrađuje "Monsantov" herbicid, sredstvo koje se koristi protiv korova. "Monsantova" genetski modifikovana "round up" soja u stanju je da se izbori sa velikom količinom herbicida "glyfosata". Bačen u višku ovaj herbicid tamani sav korov, te bi polje sa retko posejanom sojom ličilo na Mesečev pejsaž sa tu i tamo kojom stabljičicom soje. No, ipak se u "round up" soji nalazi više herbicida "glyfosata" nego u običnoj soji. Za "glyfosate" se pokazalo da izaziva kancerogeno oboljenje Hodžkinsov limfom.


U toj modifikovanoj soji Belgijanci su pronašli dva kratka fragmenta DNK koji ne pripadaju ni soji, ni genetskim inženjerstvom unetom materijalu. Upravo je to i zanimljivo što se često i ne zna čime se gen soje modifikuje i ta misterija je ostala i do dan danas. Naki naučnici su se usudili da tvrde da je korišćen gen bubašvabe jer su to najotporniji insekti na planeti (kao pacovi i cijanobakterije) za koje se veruje da su u stanju da prežive mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina.


Nažalost, u našu zemlju do sada je uvezeno više stotina tona modifikovane soje, iako se kod nas prirodna soja proizvodi na oko 100.000 hektara. Međutim, uvoz modifikovanog sojinog semena i njegova sadnja su u Srbiji zakonom zabranjeni. Ipak se to seme švercuje iz Mađarske i Rumunije i krišom sadi. Jednom prilikom Nemci su nam vratili tone soje koju smo im prodali, jer su u njoj pronašli nedozvoljeni procenat modifikovane vrste. Time su nam "otvorili oči" - pokazali šta nam se na njivama dešava i kakvom "mernom tehnikom" i stručnjacima raspolažemo.


Kao šlag na tortu dolazi Codex Alimentarius kao skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Autori Codex Alimentarius-a su prilikom sastavljanja odredbi planirali smrt tri milijarde ljudi, jednu milijardu od neposredne primene odredbi Codex Alimentarius-a, a dve milijarde od posledica pothranjenosti i nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu. Codex Alimentarius je nastavak nacističke filozofije koga je osmislio Fritz De Meer, direktor farmaceutske kompanije I.G.Farben (danas Novartis) koja je proizvodila Ciklon B za gasne komore u konc logorima tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je u Nirnbergu 1945. godine osuđen zbog zločina protiv čovečnosti.


- Pod Codex-om više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno. Na taj način će se životinje ukrštati i time će se uništiti prirodni potencijal postojećih rasa, što je i cilj Codex-a.

-Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod Codex-om će to biti obavezno za svo povrće, seme, životinje i meso.

- Uvođenjem Codex-a će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike.

- Dozvoljene su povišene koncentracije više od 3.275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema

- Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao "sigurni". Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd, koji su do sada tretirani kao kancerogeni ili štetni po zdravlje ljudi i životinja.

- Izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova.


Zvanične preporuke Codex Alimentarius-a su smanjenje minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji.


Upozoravamo građane Srbije da su se na našem tržištu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po život i zdravlje obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius. Navedeni proizvodi su se pojavili nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u Srbiji nije usvojen, nije ,"usklađen", niti može biti, jer su odredbe Codex Alimentarius-a u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, čija je Srbija potpisnica i koje imaju veću snagu od bilo kog zakona.


Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i opisani znak stavili na svoje proizvode, kao na pakovanja viršli u mesarama "Matijević".


ZNAK JE NADGROBNI SPOMENIK NAŠEM ZDRAVLjU I BUDUĆNOSTI. SLUČAJNO JE IDENTIČAN SA GLAVNIM SIMBOLOM MASONERIJE, A NALAZI SE I NA NOVČANICI OD JEDNOG DOLARA A U SKORIJE VREME I ISPRED SANU U BEOGRADU.


Obeležene namirnice zbog štetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, alergije, pad imuniteta, doprinosi degenerativnim promenama na potomstvu, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja.


- Smatramo da se u ime nacionalne bezbednosti genetski modifikovano seme ne dozvoli u Srbiji. Širenje genetski modifikovanih organizama se ne može kontrolisati, jer vetar i insekti nose polen u susedna polja i prirodu. Jednom kada se GMO oslobode u prirodnu sredinu - bilo slučajno ili namerno - nema načina da se opozovu.


Bogati sve ovo što smo naveli odavno znaju. Odavno se ne hrane "unapređenom" i genetski modifikovanom hranom, već za debele pare kupuju ono što je za mnoge isuviše skupo. A mi u Srbiji imamo sreću da nas je Bog darivao plodnim tlom i pitomom klimom, pa je samo na nama da u svojoj ishrani što duže bežimo od raznih Codex-a, ozračenih namernica, i pesticidima obogaćenog povrća i voća. I ovo svetsko ludilo, profita, pljački i otimačine, je po svoj prilici pri kraju, te izdržimo još malo da ti Codex-si proždru i sami sebe. Tekst je namenjen svima nama u cilju da sačuvamo porodice i svoju decu.


Treba da se trgnemo da razmišljamo svojom glavom, a ne da budemo „ovce Doli“.





Dr Mirjana Stojanović