Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija, mada je ona još uvek zastupljena u niskom procentu, čak i kod zemalja članica EU. Razlog tome je skupa radna snaga, male površine i još uvek nedovoljno usvojena tehnologija.


U organskoj proizvodnji neophodna su veća ulaganja neposrednog rada. Razlog za to je što usevi, zbog ograničene upotrebe sredstava za zaštitu bilja i đubriva, zahtevaju više ručnog rada. Takođe, prelazni period predstavlja teško vreme za proizvođača. Prinosi u organskoj proizvodnji biljaka mogu biti 20-40% manji nego u konvencionalnoj proizvodnji, dok je u stočarstvu ova razlika manja. Premije u cenama su neophodne kako bi se kompenzovao pad prinosa. Da bi se postigle dobre cene mnogi organski proizvođači su uključeni u direktni marketing, na primer, prodaja na sopstvenom pragu, odlaženje na pijace ili dostava korpi potrošačima na kućnu adresu.


U cilju većeg ekonomskog profita i održivosti, neophodan je multifunkcionalni prisup organskoj proizvodnji. To podrazumeva proizvodnju hrane, kao i usluge edukacije, agro, eko, etno i ruralnog turizma. U započinjanju agrobiznisa u organskoj proizvodnji, efekti organske proizvodnje se ne mogu posmatrati kratkoročno, već je za to potreban duži niz godina.


Seme, rasad i sadni material koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje odnosno mora imati sertifikat. Ukoliko na tržištu ne postoji sertifikovano seme, rasad i sadni materijal, moguće je, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, koristiti seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano. Seme, rasad i sadni material ne sme voditi poreklo od genetski modifikovanih biljaka. Prednost prilikom izbora sorti bilja imaju domaće autohtone sorte, prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima, kao i sorte otporne i tolerantne na prouzrokovače bolesti i štetočina, što je uslov za postizanje visokih prinosa bez upotrebe pesticida. Proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala metodama organske proizvodnje se prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede i ovlašćenoj sertifikacionoj organizaciji.



Zaštita bilja u organskoj proizvodnji bazira se na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i zasniva se na agrotehničkim merama koje obnavljaju, održavaju i unapređuju ekološku ravnotežu. Suzbijanje bolesti, štetočina i korova je najveći problem sa kojim se sreću proizvođači u organskoj proizvodnji, jer nije dozvoljena upotreba sintetičkih hemijskih preparata koji se koriste u konvencionlanoj poljoprivredi. Zaštita bilja u organskoj proizvodnji ne podrazumeva samo prostu zamenu pesticida iz konvencionalne poljoprivrede pesticidima koji su dozvoljeni u organskoj. U pitanju je jedan kompleksan sistem kontrole štetnih organizama koji se oslanja pre svega na preventivne mere, kao i dozvoljene biološke mere propisane zakonom i pravilnicima o organskoj proizvodnji. Primena biopesticida samo je krajnja mera koja se primenjuje u okolnostima u kojima sve druge primenjene mere nisu dovoljno efikasne. Cilj zaštite bilja u organskoj proizvodnji je održavanje nivoa štetnih organizama ispod praga ekonomske štetnosti. Ipak u organskoj proizvodnji voća i povrća neophodne su dodatne mere. Postoji čitav niz sredstava za zaštitu i ishranu biljaka, čiju upotrebu u organskoj proizvodnji odobrava Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije.














Organska poljoprivreda nije korak u nazad mada koristi tradicionalne metode za održavanje plodnosti zemljišta i kontrolu korova, bolesti i drugih štetočina. Organska poljoprivreda se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju. Organska poljoprivreda predstavlja sve poljoprivredne sisteme koji unapređuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje hrane.



Ključ uspeha u ovoj proizvodnji je plodnost zemljišta, uz vođenje računa o biodiverzitetu biljaka i životinja, kao i očuvanju životne okoline. Organska poljoprivreda znači da želite da radite u skladu sa prirodom, a ne želja da je treba pobediti. Organska poljoprivreda dramatično redukuje upotrebu sintetičkih pesticida i đubriva, umesto toga dozvoljava da jaki prirodni zakoni povećaju prinose i otpornost na bolesti i da se kao krajnji proizvod dobije zdrava hrana. Ovaj vid proizvodnje se zasniva na rotaciji kultura, biljnim ostacima, đubrivima životinjskog porekla, leguminozama, zelenišnim đubrenjem, otpadnim materijalima iz animalne proizvodnje, mehaničkoj obradi, usitnjenim praškastim stenama, biološkim pesticidima. Sve ove komponente potpomažu da se održi produktivnost zemljišta, snabdevanje biljke hranljivim materijama, kontrolu insekata, bolesti, korova i drugih štetočina. Postoji mnogo razloga zašto se treba baviti organskom proizvodnjom, a to su da ovaj način proizvodnje štiti buduće generacije, ne dozvoljava hemikalijama da uđu u lanac ishrane, štiti zdravlje proizvođača, pomaže malim farmama, podržava ekonomiju, štiti kvalitet vode, smanjuje eroziju zemljišta, štedi energiju, hrana ima bolji ukus.


Farma ili neko poljoprivredno zemljište mora prvo da prođe kroz konverzioni period od obično dve godine (tri u voćarsko-vinogradarskim zasadima) pre nego što se dobijeni proizvodi mogu prodati kao „organski“. Za vreme tog perioda kompletna proizvodnja mora da se vrši prema standardima organske proizvodnje. U vreme konverzionog perioda dobijeni proizvod se zove "proizvod u konverziji". Usevi koji treba da budu sertifikovani, ne smeju da budu zastupljeni i u konvencionalnoj proizvodnji (paralelna proizvodnja useva). U slučaju kada se sorte ili varijeteti biljne i životinjske vrste, čija se proizvodnja sertifikuje, jasno razlikuju po morfologiji, paralelna proizvodnja je dozvoljena.


Ukoliko dođe do ispunjenja svih preduslova u pogledu primene agrotehničkih mera i pravilnog izbora sortimenta, posebno na otpornost, uz primenu organskih đubriva moguće je ostvariti visoke prinose, slično prinosima u konvencionalnoj proizvodnji. Takav prinos uz povećanje površina pod organskom proizvodnjom doprineo bi rentabilnosti proizvodnje, što bi povećalo konkurenciju u pogledu cena. Takvim pristupom cene bi bile prihvatljive za široku populaciju, proizvodnja veća uz stvaranje profita a došlo bi i do očuvanja životnih resursa.




Suzana Rašić dipl.inž.