Danas u srbiji i drugim zemljama (Buvše Jugoslavije) nema niti jedne druge tehnologije, koja bi mogla biti konkurentna EM-tehnologiji u rešavanju ekoloških problema. Naime, EM-tehnologija može u najkraćem roku da ozdravi svu okolinu i prema tome, reši globalna pitanja očuvanja genetskog fonda (genofonda) životinja, biljaka i samog čoveka.


EM-tehnologija može biti uspešno primenjena za obnovu razrušene biocenoze (biocenoza – životna zajednica, skup živih bića, koja žive u jednom određenom delu „životnog prostora“), naročito u mestima intezivne seče šuma i posle šumskih požara. Ovde se efikasnost manifestuje u ubrzanom rastu sadnica drveća i njihove izdržljivosti prema različitim bolestima.


EM-tehnologija će pomoći i na zemljištima zahvaćenim erozijom, slanošću, a takođe solima teških metala i radionukleidima. Ona je nezamenljiva i za rešavanje problema utilizacije (korišćenja) izmeta u živinarskim fabrikama i otpadaka u stočarskim kompleksima. Prerada otpadaka poljoprivredne proizvodnje, ne samo što obezbeđuje kvalitetna organska đubriva domaćinstvima i naseljima, već i pozitivno utiče na ekologiju.



Svoj doprinos EM-tehnologija može uneti i na teritorijama gde su primećeni epizootični (zaraza, kod životinja) areali opasnih bolesti divljih i domaćih životinja, a takođe stočnim grobljima, na mestima bivših baza armijskih jedinica, skladišta goriva, maziva, hemijskog i bakteriološkog oružja i t. d.


Ozbiljan problem za velike gradove postalo je zagađenje taloga stočnih voda, koje sadrže toksične elemente, uključujući i teške metale. Dizinfikovanje taloga aminokiselinskim reagensima, posle obrade EM-preparatima, postaje dragoceno organsko đubrivo, i u ovim slučajevima se može izvoziti na poljoprivredna imanja! Analogično se mogu iskoristiti i otpaci skrobnih, alkoholnih, farmaceutskih, pivarskih i drugih produkcija.




Jovan Drobnjak