Biodinamička poljoprivreda je impuls protiv degeneracije. Tako bi najbolje opisali pomenutu metodu u jednoj rečenici.


Biodinamička metoda proizilazi iz Poljoprivrednog kursa dr. Rudolfa Štainera, do kojeg je došlo pet godina po završetku prvog svetskog rata i na kojeg su uticali istorijski događaji. Među njima su posebno važna dva momenta. Prvi je taj, da se za vreme rata, naglašava, ističe, industrijska produkcija i manja proizvodnja hrane, zato su bile poljoprivredne površine posle prvog svetskog rata u veoma lošem stanju. Dok su pred rat sa brodovima dovozili guanu, koja se vekovima taložila na pacifičkoj obali Čilea, posle rata je taj zadatak preuzela Haber-Bosch industrija sintetičkog azota, pošto više nije bio potreban u vojnoj industriji pa su novo tržište našli u poljoprivredi.


Ovo predstavlja drugi momenat, kome je veoma pripomogao Justus von Liebig sa teorijom o prihrani biljaka. Kada su se te dve situacije susrele, počela je nagla degeneracija biljaka i plodova. Ovo možemo razabrati i iz govora R. Štainera kada kaže, da se još seća krompira, koji je, u njegovom detinjstvu, imao mnogo bolji ukus.


Poljoprivredni kurs od 7-16. juna 1924,na imanju grofa Kayserlingka u Koberwitz-u u Šleziji. Kayserlingk je bio od 1920, godine upravnik šećerane, koja je bila vlasništvo udruženja "Vom Rath Scholer und Skene". On i njegova žena Johanna, rođ. Skene, su imali u vlasništvu imanje, veličine 7500 ha koje su obrađivali uz pomoć konja. Godinama su bili prijatelji sa R. Štainerom. zato i nije bilo slučajno što su bili domaćini kursa. Na kursu je bilo 130 zvanica, Polovina su bili zemljoposednici.



Osnovna ideja kursa

R.Štainer dolazi sa idejom koja je suprotnost degeneracije, ponovo povezati zemlju sa kosmosom. Ili drugačije rečeno, kosmičke sile treba ojačati, revitalizovati i povezati sa zemljom.. Tu se pojavilo i pitanje: " zar nije zemlja deo kosmosa i da li kosmičke sile ne sevaju, neprekidno, na nju?

Po Bockemuhlu i Jarvinenu je poznato, da je zemlja,koja je u stanju umora ili venenja (Welkezustand), ograničeno sposobna za prijem spoljašnih sila. Na takvoj zemlji treba naći način za ponovno otvaranje vrata kosmičkim silama. Za Štainera su ovde bitne dve strategije, momenat haosa i individualizacija.



Haos

Čovek je u vremenu ličnih teškoća ili bolesti, koje predstavljaju haotična stanja, naročito sposoban da prihvati savete prijatelja, lekara ili terapeuta. Takođe smo spremniji za nove poglede na život i svet oko nas. Isto je i sa semenjem, ono je toliko osetljivo, da preko vode, toplote i svetlosti prihvataju nove životne impulse. Takođe pri obradi zemljišta možemo da govorimo o haosu, koji nastaje sa preoravanjem i prekopavanjem. Isto tako je haos prisutan pilikom pripreme biodinamičkih preparata. kada ih mešamo jedan sat i minut prvo u jednom smeru zatim jedan sat i miinut u drugom. Tu treba paziti na zamenu ili trenutak haosa, kada je voda najosetljivija za impulse dodatog preparata.



Individualizacija

Reč "individuum" obično povezujemo sa čovekom i njegovoj ličnosti. Nekako je povezana i sa razvojem čoveka. Ukoliko se čovek ne razvija, izgubi karakter, indititet. R.Štainer u trećem pasusu drugog predavanja takođe govori o individualnosti povezanoj sa poljoprivredom. On ne govori o individualnosti poljoprivrede, kako volimo da čujemo, nego o tome da se individualnost mora razvijati. To je sasvim suprotno,prilično uvreženom, industrijskom načinu poljoprivrede. Ko poznaje načela individualnosti, taj će razumeti, zašto govori o poljoprivrednom imanju kao organizmu a polja, biljke i životinje kao organe tog organizma. Odatle proizhodi potreba, po uravnoteži kao osnovnom principu zdravlja na poljoprivrednom imanju. Ravnoteža, između ostalog, ukljičuje i odgovarajući broj životinja, da ne dolazi do pređubravanja, što je sa pogleda današnje ekološke situacije iz, dana u dan, veoma važno.



Razvoj čoveka

Ka ovim dvema poznanicama, haosu i individualizaciji, po Štaineru, je potrebno dodati i treću a to je čovek. Kako se razvija biodinamičko imanje, mora se razvijati i čovek. Isto kao učitelj, koji prati učenika i zna, kada i kako mu treba pomoći, da se što bolje razvija ili kao lekar, koji svog bolesnika vodi do zdravlja, mora seljak ili baštovan, na biodinamičkom imanju saznavati i savlađivati zamršene prirodne procese. Svakom ko se nađe u toj ulozi, se pojave sumnje i pitanja: " Da li stvarno postoji duhovni svet? Šta je sa kosmičkim silama, da li biodinamički preparati zaista deluju?"


Takva i slična pitanja su bila životno poslanstvo Rudolfa Štainera. Za njega su bila saznanja koja izviru iz duhovnog sveta, bar toliko čvrsta, kao što su čvrsta saznanja klasične nauke. Još i više, uveren je bio, da materijalistička nauka ne može da razvije snagu koju može da razvije duhovna nauka.


U biodinamičkim društvima se trudimo, da iz velikog opusa Štainerovog rada izvučemo odgovore, koje preko predavanja, radionica,objava i pre svega uvodnih kurseva posredujemo svima, koji su svesni, da se za fizičkim pojavama skriva neprocenljivo bogatstvo viših svetova.




Drago Purgaj