Jovan Drobnjak, ratar iz Barande, vratio je prirodu u svoju baštu i koristi nekoliko hiljada godina staru tehnologiju prvog orača na svetu, osavremenjenu novim saznanjima. Nije mu potrebna analiza zemljišta, ne koristi pesticide, ne strepi od vremenskih prilika, a ni raskvašena zemlja mu ne smeta, ne okopava, ne ore, niti rilja.



Od prvog orača, koji je kamenom motikom obrađivao zemlju, do savremenog ratara, opremljenog najsavremenijim mašinama, proteklo je više hiljada godina. Pirodna zemljoradnja se oslanjala na prirodu, na održavanje plodnosti zemlje. Ona ne trpi dubinsko prodiranje u zemlju i primenu pesticida. Takvom iskonskom, a u isto vreme najmodernijom ekološkom zemljoradnjom, bavi se Jovan Drobnjak, mašinski tehničar u penziji. Na svom imanju u Barandi proizvodi povrće i voće bez pesticida. Do starog znanja došao je zahvaljujući supruzi Ruskinji Emi Ivancovoj, profesorki matematike u penziji, koja je tehnologiju obrade zemljišta efektivnim mikoorganizmima (EM) iz Rusije prenela u Srbiju.


U Rusiji je primenjuju 20 godina, a u Japanu 30 godina. Reč je o preparatu “Bajkal EM – 1”, koji nekoliko puta ubrzava proces stvaranja humusa. Debljina humusnog sloja se povećava za dva do tri puta, a organski otpad se pretara u EM kompost već za dve do tri nedelje. Pomaže povećanju prinosa povrća za dva do pet puta, žitarica i krmnog bilja za 10 do 15 procenata, dok se kod cveća povećava broj peteljki sa pupoljcima i veličina cvetova. Uklanja neprijatne mirise pri razlaganju organskog otpada u jamama, kao i u stajama. Koristi se i u stočarstvu, naročito živinarstvu i ribarstvu, jer kod životinja normalizuje mikrofloru creva, što dovodi do bollje apsorpcije hrane.



Na imanju Drobnjaka bili smo u prilici da vidimo kako nastaje kompost, kako izgleda onaj koji je sazreo, ali i da probamo prirodne jagode bez tragova pesticida. Bile su čvrste, sa veoma lepim prirodnim mirisom. Saznali smo da se dopuna zemljišta kompostom vrši vraćanjem onih delova biljaka koje ratar ne upotrebi za hranu. To je najrentabilnija agrotehnika koja daje visoke prinose.



-Prirodnom zemljoradnjom bavim se dve godine, a konvencionalni poljoprivrednik bio sam dvanaest godina. U prvoj godini pravio sam kompost, a plodovi su stigli u drugoj godini. Tako sam brzo uočio razliku u ukusu mog povrća i voća i onog proizvedenog konvencionalin putem. Imam baštu od 10 ari za potrebe svoje porodice. U prvoj godini primene nismo znali koliko će prinosi biti visoki, pa smo krompir morali da delimo rođacima i komšijama. Prošle godine smo zasejali dve leje krompira, 25 kvadratnih metara zemljišta, a proizveli smo 400 kilograma krompira, što je rekordan prinos imajući u vidu klasičnu poljoprivredu. Meni nije potrebna analiza zemljišta, biljke su zdrave, nema bolesti. Krompir ne prskam protiv zlatica, teram ih biljkom buhačem, koju sam posejao između dve leje. Kad je počeo da cveta nismo našli nijednu zlaticu. Krompir dodatno štitimo pomenutim preparatom “Bajkalom” koji uništava mlade zlatice, koje dobijaju crnu boju, a stare odlete – priča nam Jovan o dvogodišnjem iskustvu i radu na njivi bez znoja i zamora.



Naš domaćin nam je posvedočio da je pšenica prskana “Bajkalom”, koji može da se koristi i u industrijskoj proizvodnji, kvalitetnija od one proizvedene konvencionalnim putem. Ponosan je što je nastavio nešto što je započeo prvi ruski agronom Ivan Ovsenski još 1890. godine. On je počeo sa plitkom obradom zemljišta koja se pokazala vrlo efikasna. Za vreme ruske revolucije ubijen je zbog toga što je vlast imala druge interese. Drobnjak je neglasio da je tehnologija sa mikroorganizmima zasluga i Japanca Teruoa Higa, koji je proučavao oko 3.000 različitih mikroorganizama, dok nije izdvojio 80. Spojio je aerobne bakterije ( rastu u prisustvu vazduha) i anaerobne (žive bez prisustva kiseonika) u jednoj bočici. EM tehnologija koristi iskustva i drugih ratara. Gladi ne bi bilo u svetu da ratari poznaju sistem obrade Džekoba Mitlajdera, naučnika iz Amerike. On je zaključio da povrće treba gajiti u lejama koje su razmaknute jedna od druge i da petočlana porodica može da se prehrani obrađujući pet ari na priodan način.



-Mnogi ne znaju da 95 odsto hrane biljka uzima iz vazduha, a samo pet posto iz zemlje, a to su samo minerali, kalijum, kalcijom i fosfor. Kad ima dovoljno mikroorganizama biljke mogu da se hrane mineralima. U svakom zemljištu, kažu ruski naučnici, ima dovoljno minerala, samo je potrebna prirodna obrada – kaže Drobnjak, koji je nedavno dobio sertifikat Poljoprivrednog fakuteta u Zemunu, koji potrvrđuje kvalitet mikrobiološkog đubriva i odobrava promet. Izveštaj o izvršenom ispitivanju potpisali su dekan prof. dr Milica Petrović, prof dr Vera Raičević i docent dr Blažo Lalević.



Pitali smo našeg ratara šta je suština agrotehnike i efektivne zemljoradnje?

-Tlo je površinski pokrivač zemlje – simbioza zajednički život biljaka i živih organizama. Ono se sastoji od ostataka biljaka, živih organizama ( crva, glisti, gljivica, plesni, mikroba i bakterija), koji žive u površinskom sloju zemlje, zahvaljujući ostacima biljnog i životnjskog sveta. Na taj način tlo je živo, stalno se obnavlja i regeneriše životnim procesima biljaka i životinja. Ako površinski sloj zemlje ne sadrži u sebi biljne i životnjske ostatke onda se on ne može zvati pogodnim tlom. To je samo zemljište koje se sastoji od raznih minerala. Samo se zemljište obogaćeno ostacima biljnog i životinjskog sveta, živim organizmima i njihovim izlučevinama može nazvati pogodno tlo ili dobra zemlja. Biljke gajene “hemijom” dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih ogranskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti opasne po čovekovo zdravlje – objašnjava Drobnjak.


Ruski naučnik Vasilij Vasiljevič Dokučajev, geolog, osnivač savremene pedologije, tvrdio je da nema loše zemlje, nego samo loših gazda. To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda obrađuje zemlju.




Vera Ponti
Tekst preuzet sa https://www.znanjenapoklon.rs/