Ako bi jedno ruralno domaćinstvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po ceni od 20 evra za jedan pun pansion, matematika je tu veoma tačna i pokazuje nam cifru od 16.000 evra prihoda. Pritom, treba imati na umu da najveći deo troškova predstavlja hrana i piće koje naš seljak uglavnom sam proizvodi. Znači nema više odlaska na pijacu, troškova za benzin, zakupljivanja tezgi, gubljenja vremena... Sve ide na sto-ispred njegovog veličanstva turiste.


Međutim, odmah se postavlja pitanje zašto bi jedno domaćinstvo imalo samo dve sobe i četiri ležaja za izdavanje? Već danas ima domaćina koji imaju po desetak i više ležaja. U srpskim selima odmor bi bio odličan i zimi, tamo gde ima snega, pa bi boravak bio moguć tokom čitave godine. Dalje, stranci potroše mnogo više od 20 evra dnevno ako su zadovoljni uslugom i ako im se ponudi kvalitetna roba. I, na kraju, zašto bi se samo 10 odsto stanovnika ruralnih područja bavilo turizmom. Zašto ne bi to činilo 30 odsto ili više?!


Ovakva korist za seljake zaustavila bi bežanje mladih iz sela u gradove, i primorala one koji su već otišli u neki grad, i tamo se nisu snašli, jer su im plate male, da se vrate u svoja sela. To bi zaustavilo i ,,belu kugu"" u Srbiji. Jer, u njoj svake godine nestane po jedan grad!



Razvijeni ruralni turizam bi pokrenuo čitavu privredu (poljoprivredu, prerađivačku, građevinsku industriju, industriju građevinskog materijala, opremu za domaćinstva, saobraćaj, trgovinu)... i veliki deo neprivrednih delatnosti. To bi doprinelo da ljudi žive zdravije, veselije, normalnije...


Stranci bi videli da je naš čovek dobrodušan, srdačan, i gostoprimljiv, tako da bi se slika o nama u svetu drastično promenila. Treba reći da je turizam kao pojava nastao zbog velike potrebe ljudi iz razvijenih država i gradova za pravim odmorom. Jer, čovek se umorio od neprirodnog načina života u gradovima zbog toga je njemu neophodan boravak u uslovima nezagađene prirode, gde je klima prijatna, gde su uslovi smeštaja povoljni, gde postoje mogućnosti za atraktivne aktivnosti, gde se mogu videti vredni kulturno-istorijski spomenici, gde je narod srdačan i gostoprimljiv.


Treba naglasiti da od svih zemalja u Evropi koja se bave seoskim, odnosno ruralnim turizmom - Srbija ima najbolje uslove. Dakle, ponuda eko-biznis turizma u Srbiji je sve prisutnija, jer, pobogu, umornom i poslovnom čoveku na kraju naporne nedelje najviše će prijati pogled na zelenu ravnicu, žubor bistrog potoka ili svežina planinskog vazduha


Odmah se i samo od sebe postavlja pitanje šta je potrebno da se učini kako bi Srbija iskoristila svoje prirodne potencijale i razvila ruralni-seoski turizam. Odgovor je da je najvažnije da svi stanovnici Srbije, i kreatori agrarne u turističke privrede, shvate u čemu je perspektiva. Dakle, to je da se prihvati da je poljoprivreda strateška grana. Kada se ona bude razvijala i dostizali planovi o većoj proizvodnji hrane onda će se ukorak sa njom razvijati i ruralni turizam. Jer, oni se prepliću i međusobno su zavisni. Jedno bez drugog ne mogu!