Dobro došli u vreme surove stvarnosti,dobro došli u vreme neizvesne budućnosti,dobro došli u doba brzog života,programiranosti i automatizovanosti.Da li smo se nekada zapitali gde zaista žurimo?Ako bi i neko dao odgovor na to pitanje,onda bi odgovor sigurno bio: „Žurimo da bi smo više zaradili“ ili „Žurimo da bi smo sustigli vreme“.U svoj toj žurbi,prinuđeni smo i da svakako nezdravo živimo. Dan za danom postajemo vremenske mašine.Gde li se sakrila ona seoska razglednica naših predaka kada su sela bila puna,špajzevi i ostave prošarani đakonijama ,livade i pašnjaci pokošeni,a domaća stoka namirena.Gde li se sakrila ona poslovica da „Zdravlje na usta ulazi“?Tu harmoniju danas je narušilo vreme,vreme novih trendova,novih stilova i iluzija o lagodnom životu u urbanim sredinama.


Idustrijski razvoj, intenziviranost poljoprivredne proizvodnje doveli su do narušavanja biološke raznolikosti,ali i samog kvaliteta vazduha,vode i zemljišta.Suočeni sa tom činjenicom,vreme je da se zauzme čvrst stav,a prirodi vrati ono što je njeno.Današnji biodiverzitet ili biološka raznolikost su smanjeni što dovodi u pitanje i opstanak same planete.To opravdavaju podaci da je više od 770 životinjskih vrsta pred istrebljenjem – 15 vrsta gmizavaca; 217 vrsta ptica; 131 sisara; 408 vodozemaca; 21% rasa domaćih životinja i ugroženo je više od 74% biljnih vrsta.Postavlja se pitanje,kako i na koji način rešiti problem erozije današnjeg vremena i kako povratiti narušenu lepotu prirode,kako očuvati životnu sredinu i biološku raznovrsnost naših ekosistema i kako rešiti nezaposlenost mladih.Jedan od načina upravo može biti organska poljoprivreda.



Organska poljoprivreda predstvalja sistem održive poljoprivredne proizvodnje,skoncentrisane na principima održivog i multifunkcionalnog sistema. To je sistem proizvodnje,bez primene sintetičkih đubriva, pesticida i drugih hemijskih sredstava,sistem koji direktno asocira na uspostavljanje čvrste karike sa prirodom,kroz kruženje materije u samom agroekosistemu.U takvim uslovima poljoprivredno zemljište na kome se proizvodnja sprovodi,poprima novi izgled,a u raskošju različitih kulturnih biljaka,svoje utočiste i opstanak pronalaze od najsitnijih organizama u zemljištu, preko različitih korisnih insekata (polinatora) do ptica i manjih sisara.Uspostavljanjem takvih uslova donekle se obezbeđuje samoregulacija od prekomernog napada štetočina,bolesti i prisustva korovskih biljaka.Ono što treba naglasiti,jeste da svoje počasno mesto u proizvodnji imaju domaće autohtone sorte i rase,koje su dobro adaptirane i prilagođene uslovima u kojima se gaje,a takođe su i tolerantnije na bolesti i štetočine. Stoga poštovanje agrotehničkih mera,poput plodoreda, obrade, đubrenja, isključivo organskim đubrivima (stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo),nege useva uz primenu integralnih mera zaštite (biološke,mehaničke i fizičke mere),kao i obavezno sprovođenje prostorne izolacije,poput ekokoridora ili cvetnih pojaseva jesu jedni od preduslova uspešne organske proizvodnje. Jasno, čovek sebi treba dati do znanja da on nije vladar zemlje,već sluga,koji treba služiti zemlju i prilagođavati se zakonima prirode. Takođe, treba naglasiti da svaka biljka,insekt,ili neki drugi živi organizam,ne postoje uzalud,već je njihovo prisustvo opravdano,a njihova brojnost,povećana ili smanjena,može biti samo zato što je čovek umešao svoje prste.Dokazano je da postoji prijateljstvo između biljaka i da gajenjem biljaka u združenom sistemu se ipak može očuvati njihova kondicija i na kraju ubrati kvalitetan plod.Nrp: Gajenjem luka i mrkve dolazi do uzajamne koristi za ove dve povrtarske kulture,jer luk štiti mrkvu od napada mrkvine muve,a mrkva luk od lukove muve.Postoji još mnoštvo primera koji ukazuju na to da se samo dobrim rasporedom kultura može uticati na opstanak i postizanje određenih prinosa. Što se tiče reproduktivnog materijala u biljnoj proizvodnji,mana na našem tržištu jeste nepostojanje deklarisanog sertifikovanog semena organskog porekla u onoj meri u kojoj bi ono bilo potrebno,odnosno semena proizvedenog po sistemu organske proizvodnje.Međutim,u slučaju nedostatka semena,u skladu sa zakonom o organskoj proizvodnji Republike Srbije,za setvu se može koristiti i konvencionalno ne tretirano seme.Tako se danas sve više organskih proizvođača opredeljuje za setvu i gajenje nekih autohtonih sorti,ili sorti iz lokalnih populacija.

Često se danas na tržištu mogu javiti proizvodi sa terminima poput „Tradicionalna proizvodnja“, „Proizvod sa sela“, „Zdrava hrana“ itd.Međutim,potrošač ne sme odmah biti asociran da su to organski proizvodi.Organski proizvod treba da je jasno obeležen državnim znakom,tj. logom koji označava da se isključivo radi o zdravstveno bezbednom proizvodu,organskog porekla.Pored toga neophodno je i prisustvo znaka sertifikacione kuće koja je dužna da prati i kontroliše sam proces proizvodnje od momenta potpisivanja ugovora sa budućim proizvođačem,preko perioda konverzije koji može trajati od 2 do 3 godine,pa sve do dobijanja sertifikata,kada se kontrola i praćenje dalje sertifikovane proizvodnje nastavlja.Pravo svakog potrošača jeste da ima dokaz da proizvod koji se nalazi u ponudi na pijaci ili u prodavnici ,bude jasno obeležen.



Sa ekonomskog i socijalnog aspekta organska poljoprivreda predstavlja mogućnost razvoja i manjih gazdinstava u Srbiji,gde učešće u proizvodnji mogu imati svi članovi porodice na površinama manjim od 5 hektara. U konvencionalnoj proizvodnji ,proizvođač je baziran na rentabilne industrijske kulture,pri čemu malo gazdinstvo nikada ne može biti konkurentno i tada jednostavno dolazi do neostvarivanja dovoljnih finansijskih sredstava,odnosno prihoda od konvencionalne proizvodnje.Zbog toga,prava finansijska injekcija se može ostvariti upravo od organske proizvodnje,gde će se na manjim površinama sprovoditi gajenje nekih alternativnih kultura nad kojima postoji mogućnost prerade i postizanja dodatne vrednosti ili u krajnjem slučaju svoje proizvode sa njive,bašte,voćnjaka itd,ponuditi kroz seoski turizam.Tu se zatvara krug,a malo seosko domaćinstvo postaje donekle nezavisno,jer se potrebna sredstva i materijal već nalaze na gazdinstvu ,a profit kroz multifunkcionalni sistem biva uvećan.

Srbija,kao zemlja među šljivama,plodnim oranicama sa još ne zagađenim predelima i usitnjenim posedima predstvalja zemlju u kojoj još nije kasno da se proizvede zdravlje,a da tradicija naših predaka ponosno bude sačuvana. S toga ovu mogućnost treba pametno iskoristiti,a zemljište,svoju rodnu grudu,sačuvati za neke nove generacije.

Tekst i foto:
Bojan Vojnov
student organske poljoprivrede