Užice umiva, čisti ga od raznih ljudskih gadosti i prljavštine planinska i pastrmska reka, da je gradskom vodovodu jednu od najkvalitetnijih voda na Balkanu. Vodu osvećenu potopljenim Rujanskim manastirom jezera u kome je čuvamo, iz koga pijemu tu, "svetu vodicu" pismenosti Srba (Rujansko jevanđelje). Zamislite kakva je to reka koja pre nego se ulije u gradsku kotlinu ima dva prihvaćena toponima Rajske otoke, a dole na izlasku iz Velikog parka, a na samom ulasku u prigradsku Adu, Biser vodu… "O lepota Đetinje i kutaka uz nju živi u ljudima, u Užičanima, radosti kakve se ne gase. I ja ih osluškujem od drugih da bih u mislima putovao u svojim snovima" - reči su užičkog pisca Lale Milosavljevića.
Medjutim, nisu svi svesni kakvo blago daje ova reka. Eto, mi koji živimo u 21.veku imamo šansu da to i učinimo - da se zahvalimo svojoj Bogom danoj predivnoj reci, da joj vratimo ukras, spomenik vremena, "staru užičku kamenu ćupriju":
"U davnina podigoše most. Ne zna se da li ga je beg Kasapčić 1627. izgradio ili samo obnovio ali po njemu most dobi ime - Kasapčića ćuprija.



15. decembra 1944. godine, nemačka vojska je, prilikom svog povlačenja porušila mostove na Đetinji. Doživeli su istu sudbinu kao i mnogi drugi spomeni na davna vremena.

Ostade grad osakaćen do danas.
Bilo je više povika da se most obnovi, gradu vrati glavni most, ali bez uspeha."


Nedavno je pokrenuta akcija da se ovaj most obnovi, akcija čiji je cilj da oživi Užice, pojača značenje grada i istakne njegove simbole. Konstrukcija Kasapčića mosta, počiva na četiri luka(pet, jedan je uzidan u Đetinjsku ulicu koja se danas zove Omladinska) i tri stuba nosača. U sklopu srednjeg stuba , na levoj strani uzdiže se kameni stub, baš kao na Višegradskoj ćupriji. Na ploči stuba (jedini sačuvani ostatak mosta, doduše polomljen, koji se nalazi u užičkom muzeju) nalaze se stihovi:

"Muhmed beg…
Podiže ovaj besmrtni most,
I napravi ljudima celog sveta divno prelazište."
(Džari Čelebija)
Ovaj most služio je putnicima na onaj Andrićev način: "Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prama svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo."
Građani smatraju da istoriju grada treba čuvati, a ističe se i potreba izgradnje mosta jer on "spaja prostor, ljude i vreme". Užičani neće dozvoliti da istorija padne u zaborav, oni još uvek osećaju duh rodnog grada i spremni su da pomognu da se vrati ovaj most u opipljivu dimenziju, jer on je simbol vremena grada Užica. Ipak još uvek se čeka odgovor odbornika Skupštine opštine Užice i gradonačelnika, a u isčekivanju odgovora građani su napravili i nekoliko fotomontaža kako bi izgledalo da most danas postoji onde gde je nekada bio.



Nešto više možete videti na FB stranici Kasapčića Most