Problemi nepotpune porodice



Kao i majka, tako se i otac može naći u položaju samohranog roditelja ako je prinuđen da vaspitava svoju decu i da rešava sve porodične probleme bez učešća drugog supružnika. Samom čoveku nije nimalo jednostavno da vaspitava decu. Ali i jedan roditelj je u stanju da se izbori sa tim zadatkom. Uz Božiju pomoć je sve moguće!Savremeni moral diktira cinične zakone i surova pravila. Ako roditeljima nije pošlo za rukom da se oslobode deteta za vreme trudnoće, društvo im pruža neograničene mogućnosti da ga se oslobode za života. Razvod je jedan od takvih predloga. Svaki dan u stotinama i hiljadama porodica, zalupivši vratima,odlaze iz kuće, bilo otac, bilo majka, cepajući dečije srce, gazeći grubom cokulom krhki izdanak ljudske duše.


Glavni udarac ove tragedije ne doživljavaju odrasli. On se obrušava na decu.Lišena roditeljske zaštite i pokroviteljstva, deca postaju otvorena meta za raspaljene strele neprijatelja našeg spasenja. Rušenje roditeljskog autoriteta u porodici neizbežno dovodi do kraha svakog autoriteta u društvu. Stvoriti razdor među ukućanima - eto šta hoće da postigne đavo. Rušeći očinski dom,razarajući porodično ognjište, on isteruje dete na ulicu s njenim tavanima i podrumima, tamo gde deluju zakoni džungle.


Stotine hiljada razorenih porodica dnevno, stotine hiljada dece lišene detinjstva, prepuštenih na milost i nemilost sudbine. Ona to neće oprostiti odraslima, surovo i nemilosrdno će se svetiti onima koji su ih odbacili. Deca iz nesrećnih i razorenih porodica redovno popunjavaju armiju maloletnih prestupnika. Njihove mnogobrojne bande očajnički se bore za opstanak, za svoje mesto pod suncem. Lišena detinjstva, što znači i dobrote, milosrđa i čovečnosti, ova ogorčena deca objavljuju rat protiv očeva, bacaju izazov celom društvu.



Razvod roditelja za dete je uvek dramatičan. U slučaju ako ono ostaje s majkom situacija se najčešće razvija u dva pravca: ili se muška uloga u potpunosti prenosi na sina, koji se na psihološkom nivou doživljava kao najstariji muškarac u porodici, ili majka, u težnji da kompenzuje sinu nepotpunu porodicu, nastavlja da ga "mazi", čak i kad je on odrastao. U vezi s tim mogu nastati najteži i najdramatičniji sukobi. Ako je žena dominantna, izgubivši prvog muškarca, sada se trudi da drugog muškarca (sina) ne ispusti iz ruku.Prijateljstvo s nekom devojkom može izazvati kod takve majke oštro negativan stav: "Vidi kako je aljkava, ne ume da kuva..." U najboljem slučaju ona će se potruditi da je "malo trpi". Ako pak sin hoće da izađe iz roditeljskog okrilja,čuće sledeće: "Ti me odbacuješ. Ko će me gledati ako me iznenada pogodi paraliza? Ja sam ti posvetila sav svoj život..." i slično.



Savršeno je jasno da u ovom slučaju imamo posla s roditeljskom privrženošću.Razmotrimo još jednom razliku između roditeljske privrženosti i ljubavi.Roditeljska ljubav priprema dete za životni put. A privrženost ga vaspitava i odgaja za sebe. Privrženost koristi dečiju ljubav u datom trenutku kada je dete uz roditelja i nastavlja da ga sprema za sebe u budućnosti.


Danas ima mnogo mladih ljudi koji nemaju viziju svoje budućnosti, oni nemaju vlastite životne strategije. I zato kada se povede razgovor o tome kako graditi svoj porodični i profesionalni život, oni su u potpunosti poslušni svojim roditeljima. Ali svako od nas kod Boga ima svoje posebno naznačenje i čovekov zadatak je da pronađe svoj put, svoj pravac, svoju životnu misiju. Zadatak roditelja je da maksimalno pripreme dete za susret s realnošću života.


Šta znači pripremati dete za susret s realnošću života? U životu čoveka očekuju najrazličitije nepredviđene okolnosti. I zato je dete neophodno pripremiti da se suoči s njima. Ako se dete razbolelo, treba ga učiti da savladava bolest: ne da cmizdri, ne da slini, niti da se kači o vrat roditeljima. Treba ga pripremati različitim procedurama prekaljivanja, koje mogu ojačati njegovo zdravlje. Ali neke majke pripremaju svoje dete za sebe, a ne za njegov budući život, one se boje da primenjuju na njega bilo šta osim tableta i sirupa.


Šta znači pripremati dete za sebe? To znači vaspitavati ga tako da ono u budućnosti bude stalno vezano za majku. Ovakva majka nesvesno gradi svoje odnose s detetom tako da dete uvek bude uz nju. Najbolja varijanta, kada je dete uz nju, i potpuno je zavisno od nje, jeste kada je ono bolesno. Zato majka (ona uopšte toga nije svesna) tako vaspitava svoje čedo da ono stalno boluje. Šta ona čini u tom pravcu? Umesto čeličenja dete kljukaju tabletama i utopljavaju. Umesto zdrave i jednostavne hrane trude se da ga hrane svakojakim neobičnim jelima.Umesto tvrde postelje smeštaju ga u meku. Štaviše, postoje ne samo takvi fiziološki metodi uz pomoć kojih majka u potpunosti potčinjava dete sebi, nego i formule opštenja uz pomoć kojih majka pravi dete u potpunosti svojim vlasništvom.


Dotaći ćemo neke od tih momenata.Šta može da učini majka da joj dete u potpunosti pripada? Na primer, majka je jednom veoma teško propatila zbog teške bolesti sina. Ona je sve učinila da bi on preživeo. I on je preživeo. Pri tome je majka doživela veliku unutarnju radost onog trenutka kad je njen sin počeo da se oporavlja: "Ja sam uspela". I ta radost koju je ona doživela i koja je potpuno iskrena, postaje početak uviđanja da se dete nalazi u potpunoj zavisnosti od nje. Od tog trenutka svaki početak bolesti deteta majka svaki put unutarnje doživljava kao početak njegove smrti. I odmah se seća one radosti koju je doživela kada je njeno dete ozdravilo: "Bez mene bi umro". Jednom doživevši ovakvo iskustvo, majka se u trenutku opasnosti vraća tom iskustvu. Ona se odnosi prema detetu upravo tako: "Bez mene će umreti". Sada to kao da postaje tajna koja je nastala u majci, tajna pristrasnog opštenja s detetom. Kasnije majka počinje da se ponaša na takav način da dete svaki put bude nesposobno da opstane bez nje.


Šta se događa dalje? Dete negde oko pete godine počinje da stiče prijatelje i drugove. A majka, ni sama to ne primećujući, neprimetno sve njegove drugove odbija od njega. Dozvoljava mu da se druži samo s takvim drugovima koji neće sprečiti dete da ostane uz nju.Kada njeno čedo postane odraslije: stariji dečak, mladić, majka čini sve da dete bude kod kuće, uz nju...



Pogledajmo sada zajedno u čemu je emocionalna potreba dece iz nepotpunih porodica pre svega. Njima je potrebno pre svega da: vide da je roditelj emocionalno zdrav i uveren u budućnost. Zato, dragi samohrani roditelji, raspravljajte o tekućim strahovima i problemima s kim god hoćete, samo ne s vašom decom.


Deca treba da imaju dom u kojem vlada red i oseća se stabilnost, zahvaljujući mudrom upravljanju majke (oca),da imaju mogućnost da slobodno izražavaju ljubav prema oba roditelja,da razumevaju da ona, deca nisu kriva za to što su se roditelji razveli (primećeno je da deca nesvesno preuzimaju na sebe krivicu zbog razvoda roditelja),.da dobijaju emocionalnu podršku i utehu kada im to bude neophodno i da imaju mogućnost da teše druge.Da nauče da uviđaju svoja osećanja i budu pošteni prema samima sebi, da imaju mogućnost da grade odnose s drugim ljudima, mimo roditelja.



Šta mora da ima na umu samohrani roditelj da bi njegova deca izrasla u harmonične i celovite ličnosti?


Pokušajmo da to izložimo ukratko. Pre svega,zapamtite da reagovati na postupke svog adolescenta treba NE promenom svog unutrašnjeg stanja (ljutnje, depresije, razočaranja), već promenom SPOLjAŠNjEG ponašanja. Zato: Ne treba se zadržavati na negativnim osećanjima.Treba iskreno oprostiti suprugu koji nije s vama.Ne treba se truditi istovremeno biti i otac i majka.


Treba biti mudra majka (ili otac) izvršavajući prednaznačenje koje vam je dao Bog. Ne treba misliti da će vaša deca odrasti, tako što će biti više "uskraćena",nego deca iz potpunih porodica.Treba verovati da u odnosu na vaše dete Bog ima poseban Promisao i vaš je zadatak da mu pomognete da se ostvari.


Ne treba kritikovati i suditi odsutnog supruga.Treba se sećati, u prisustvu deteta, lepih strana odsutnog supruga i nesprečavati dete da gradi s njim odnose.Ne treba živeti od novca koji je dobijen pozajmljivanjem.Treba brižljivo planirati svoj porodični budžet, u meri odrastanja uvodeći u to i decu.


Ne treba štititi decu od posla koji mogu da obave u kući.Treba ih učiti da rade domaći zadatak prema unapred sastavljenom rasporedu.Ne treba se truditi nadoknaditi gubitak oca (majke) zasipajući dete poklonima.Treba priznati i prihvatiti da gubitak oca (majke) nećete moći da kompenzujete ničim.


Ne treba dopuštati nepoštovanje i bezobrazluk od strane dece, strah koji dovodi do nesposobnosti vaspitanja deteta.Treba prevladavati uz pomoć Božijom strah od toga da se bude odbačen, strah koji dovodi do nesposobnosti vaspitanja deteta.Ne treba očekivati da će dete moći da nadomesti vaše duševne potrebe


Treba širiti krug prijatelja koji bi mogli da pruže emocionalnu i duhovnu podršku.Ne treba se utvrđivati u tome da "obavezno morate da stupite u novi brak radi toga da biste bili srećni i da biste našli pomoćnika u vaspitanju dece".Treba se učiti uzdati se u Gospoda, koji voli vašu decu ljubavlju koju ne možete čak ni vi da pružite svojoj deci.