Osnovni problem koji nastaju u procesu vaspitanja deteta

Traženje pomoći kod sveštenika

Rušenje porodice neizbežno povlači i rušenje nacije. Krah roditeljskog autoriteta u porodici rađa krah svih ideala u društvu. Iz toga se rađa anarhija, suprotstavljanje i sukob pokolenja. Deca optužuju roditelje, roditelji optužuju decu. Danas upravo Crkvi i njenim služiteljima radi pomoći, saveta i podrške hitaju mnogi roditelji. Hitaju kada je situacija već došla do kraja, kada su stekli dovoljno mudrosti da shvate svoje greške i svoju bespomoćnost. I kako je dobro kada u Crkvi Božijoj roditelji sreću dobrog pastira koji će srdačnim saosećanjem i pastirskom mudrošću pomoći da se reši situacija, koji će postaviti odgovarajuća i usmeravajuća pitanja, dati mudar savet, pomoliti se sa čovekom za njegovu situaciju.

U ovom poglavlju ćemo se podrobnije zaustaviti na slučajevima u kojima se roditelji najčešće obraćaju svešteniku. Porazgovaraćemo i o tome u čemu se sastoji pomoć sveštenika roditeljima i deci.



Svešteniku se najčešće obraćaju sa žalbama na decu u pubertetu: nikoga ne poštuju, ne idu u crkvu. Obično se to može čuti od majke, ali ponekad se očevi takođe žale na dete koje je u detinjstvu bilo "divan dečak", maltene se spremao da ode u manastir, a onda je odjednom potpuno ohladnelo prema crkvi, u njemu su se pojavila druga interesovanja. Sveštenik po pravilu nema mogućnost da porazgovara s takvom decom i zato treba pomoći majci ili ocu da se snađu u tom sukobu. Mislim da će pastir napraviti veliku grešku ako, saslušavši ovakvu žalbu,kaže: "Da, omladina je kod nas sada takva. Bog joj uopšte nije potreban, mladi ljudi su ogrezli u grehu, to su televizor i rok-muzika učinili svoje..."

Podržavši stav verujućeg roditelja u odnosu na "decu-bezbožnike", takav se pastir, umesto da pomogne ocu ili majci da shvate da možda oni ne doprinose svojim ponašanjem nastanku konfliktne situacije, odmah stavlja na stranu roditelja. Mama će se, naravno, učvrstiti u svojoj ispravnosti - jer eto, sam baćuška ju je podržao! I sada će već s "blagoslovom" sveštenoslužitelja nastaviti da grdi i "gnjavi" sina ili kćer.



Zašto su se roditelji obratili za pomoć upravo sada?

Vrlo važno je uviđanje zašto su se roditelji obratili svešteniku za pomoć upravo sada. Zašto su problemi u odnosima postali naročito zaoštreni upravo sada? Šta se izmenilo u odnosima s detetom ili u samom roditelju u poslednje vreme? Događa se da iza zaoštravanja odnosa stoji jednostavno prirodni proces odrastanja deteta i njegovo napuštanje roditeljske kontrole. Ali ovome najčešće doprinosi nagla promena situacije - bilo u životu deteta, na primer: on se vratio iz vojske, upisao se na fakultet i kao rezultat toga mogućnost kontrole se smanjila; bilo u životu roditelja: on je otišao u penziju i stekao slobodno vreme i duševne snage da više vremena posveti porodici; ili su se pak roditelji razveli..





Četiri skupine roditeljskih problema


Prva skupina.
Za nju je karakteristično odsustvo kontakta s decom. Roditelji ne znaju kako ona žive, čime se bave. Nemogućnost da porazgovaraju s njima iskreno i otvoreno, stvara u roditeljima osećaj svoje nepotrebnosti i otuđenosti od vlastitog deteta. Za ovakve situacije su tipične izjave tipa: "Ja njega (ili nju) uopšte ne razumem. Ništa o njemu ne znam - gde ide, s kim se druži. On mi ništa ne priča, nema poverenja u mene".


Druga skupina.
Problemi ove skupine povezani su sa izazivački omalovažavajućim odnosom dece prema roditeljima. Među njima neprestano izbijaju svađe i sukobi zbog sitnica. Karakteristične su žalbe roditelja: "On se prema meni stalno drsko ponaša, ne uzima me u obzir - glasno pušta svoju idiotsku muziku, neće da pomaže u kući".


Treća skupina.
Za nju je karakteristična briga za decu, bojazan da ne žive onako kako treba da žive s gledišta roditelja. Ponekad je to sukob između nereligioznog načina života dece, njihovog odbijanja da idu u hram, da se mole Bogu i roditeljskog "moraš". Događa se da roditelji smatraju decu nesrećnom, neuspešnom, izgubljenom i zalutalom u životu. Evo žalbi ovakve vrste: "Moja kćerka je u lošim odnosima s mužem. Hoću da joj pomognem da popravi porodične odnose, ali ne znam kako da to učinim". Ili: "Baćuška, moj sin je napustio fakultet koji je studirao tri godine, sprema se da ode u manastir. Kako na njega da utičem?"
Majka se žali da kćerka ima samo devetnaest godina, a već je napravila tri abortusa: "Šta da radim s njom?"



Četvrta skupina.
To su problemi povezani s nestandardnim, često protivzakonitim ponašanjem dece. Na primer: "Moj sin uzima droge. Kako da mu pomognem? Koje molitve da čitam? Kojem stručnjaku da se obratim?", ili: "Moja kćerka je u bliskoj vezi sa članovima kriminalne bande koja se bavi reketom". U koju god skupinu spadale žalbe, prvi zadatak pastira je da raspozna suštinu problema, da shvati koliko pretenzije i ocene roditelja odgovaraju stvarnosti. Najočigledniji način je prikupljanje informacija, konkretnih činjenica. Obično je roditelj koji se obratio svešteniku "u pravu" sa svog gledišta, on je govorljiv i spreman da vam bez potpitanja ispriča svoj slučaj. Ali da bi se dobila potrebna informacija o konkretnim situacijama treba mu postavljati neposredna pitanja o tome kako su se razvijali odnosi deteta s roditeljem, o čemu oni obično govore, zašto i kako izbijaju sukobi, na čemu se zasnivaju uznemirenost i podozrenja.