Sirće se već vekovima koristi kao konzervans i dodatak jelima, a značajna je i njegova lekovitost.


Sirće je proizvod fermentacije (vrenja) vina ili neke druge namirnice koja sadrži dovoljne količine šećera. Kvalitet sirćeta zavisi od kvaliteta alkohola koji predstavlja bazu za stvaranje sirćeta, a snovna sirovina za proizvodnju sirćeta u pojedinoj regiji biće ona koje ima u izobilju. Tako u Italiji i Francuskoj prevladava vinsko sirće, u Engleskoj sirće od ječma, u Aziji sirće od pirinča, a u Severnoj Americi jabukovo sirće.



Vinsko sirće

Pravi se od belog ili crvenog vina, šerija, pa čak i šampanjca i zadržava boju i ukus vina od kog je napravljeno. Ovo sirće je najzastupljenije u kuhinjama mediteranskih zemalja.




Jabukovo sirće

Dobija se sirćetnom fermentacijom usitnjenih jabuka. Osim kao dodatak jelima ovo sirće se koristi kao veoma lekovito sredstvo protiv prehlade, hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, visoke temperature, artritisa, trovanja hranom, infekcija bešike i smanjenja telesne težine. Ono štiti od bakterijskih i virusnih infekcija, poboljšava cirkulaciju krvi i jača fizičke i umne sposobnosti. Jabukovo sirće je izvor kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i održavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva, karotina, vitamina B2, B6, C, nikotinske i pantotenske kiseline.

Za mršavljenje - Ujutro popiti čašu vode sa kašikom jabukovog sirćeta i kašikom meda.

Kod zapaljenja grla - Kašicicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom čašom vode i na svakih sat vremena ispirati grlo grgoljanjem.

Kod reumatizma i proširenih vena - Gazu, natopljenu sirćetom, staviti uveče i ujutro na bolno mesto i ostaviti da se sirće osuši na koži.

Kod ujeda insekata - neutrališe bolove i sprečava lokalnu upalnu reakciju tkiva pa treba mesto ujeda mazati sirćetom.




Medno sirće

Proizvod nastao fermentacijom rastvora meda i vode. Po kvalitetu ne zaostaje za jabukovim sirćetom, a ima veoma specifičan ukus.






Pirinčano sirće

Nastaje fermentacijom pirinča. Ima veliku upotrebu u azijskim kuhinjama (dobar dodatak dinstanom povrću, jelima od seitana, algama - jer ih omekšava). Blagog je ukusa, a čisti organizam od toksina i pomaže pri varenju. Koristi se i u makrobiotičkoj ishrani.




Umeboši sirće

Umeboši šljive su zapravo fermentisane japanske kajsije, a sirće je u stvari tečnost koja nastaje pri procesu fermentacije. Tako kod nas postoji sirće nastalo fermentacijom trnjina ili kajsija prema tradicionalnom japanskom receptu. Umeboši sirće pojačava apetit kod bolesnika, zaustavlja proces truljenja u crevima, momentalno vraća krv u bazno stanje iz kiselog, čisti organizam od otrova, pomaže kod opstipacije i smanjuje bolove.




Sirće od slada

Pravi se od ječmenog slada i najviše se koristi kao začin uz prženu hranu.







Destilovano sirće

Pravi se od alkohola iz žitarica. Ima veoma jak ukus i najkiselije je od svih vrsta. Destilovano sirće (esencija) se najviše koristi kao konzervans za pravljenje turšije.




Aromatično sirće

To je vinsko sirće obogaćeno začinskim biljem, začinima i voćem. Osim što je interesantno veoma se jednostavno pravi: u vinsko ili destilovano sirće dodaju se “pojačivači” željenog ukusa. Sirće sa aromom karanfilića, malina i morača (divlje mirođije) prodavalo se na ulicama Pariza u 13. veku.




Balzamiko sirće

Aceto balsamico je posebna vrsta sirćeta specifičnog blago kiselog i slatkastog ukusa sa prefinjenim bukeom. Za razliku od drugih vrsta sirćeta ne dobija se vrenjem vina ili nekog drugog voća već trogodišnjim vrenjem čistog mošta alkoholom oskudnog grožđa iz Modene "Trebbiano di Spagna". Dobijanje balzamiko sirćeta odvija se u tri faze tj. u tri različita drvena bureta. Prvo bure služi za stvaranje sirćeta (sirćetno vrenje), drugo je za zrenje, a treće za “odležavanje”. Burad su pravljena od čak 7 različith vrsta drveta, pa svako drvo utiče na konačni ukus. Ovaj proces traje minimalno 12 godina i originalno balzamiko sirće etiketira se sa godinom proizvodnje kao i vrhunska vina.


Osim navedenih vrsta sirćeta, u prodaji se mogu pronaći i sirće od drena, šipka, surutke, cvekle, dunje...



http://www.stvarukusa.rs/