Ako ste nadavno sagradili, kupili ili nasledili kuću, verovatno ćete poželeti baštu pored nje oblikovati na svoj način. Bilo da je reč o novom vrtu na praznoj parceli ili o starom, kog bi trebalo obnoviti i preurediti, pre početka bilo kakvih radova, bilo na papiru bilo na terenu, morate znati šta želite i kako zamišljate svoj budući vrt. Održite porodični sastanak , iznesite svi svoje želje i dogovorite se ko će biti glavni nosilac projekta tj. baštenski arhitekta. Sve želje razmotrite, proučite baštenske časopise, knjige i internet stranice: pronaći ćete bezbroj saveta. Nabavite milimetarski papir, pribor za crtanje i jednu lepu malu svesku i olovku sa gumicom, u koju ćete pisati beleške o svemu što radite u vezi sa baštom. Kad se odlučite kako će vaš novi vrt izgledati i koje će elemente sadržati, pređite na crtanje plana.


Na milimetarskom papiru nacrtajte tačan tlocrt u razmeri 1: 100 (1 cm na papiru predstavlja 1 m u prirodi) i obeležite sve postojeće elemente : kuću, garažu, šupu i slične pomoćne objekte, postojeće staze, lepo staro stablo ili grm koji želite zadržati, kanalizaciju, cevi, vodovodni šaht i drugo.


Naznačite sever, sunčane i senovite delove te njihove promene tokom dana, jer je to važno za raspored biljaka. Izaberite delove vrta koje želite učiniti skrovitijim, a ne zaboravite ni smeštaj saobraćajnica i drugih izvora buke i prašine. Povrtnjak bi zbog izduvnih gasova iz automobila trebao biti udaljen najmanje 150 m od puta na kome je promet gust. prozirnim ( paus ) papirom za kopiranje prekrijte tlocrt i skicirajte nove elemente koje želite uneti u vrt , uzimajući u obzir potrebnu površinu.


Deo vrta ispred kuće okrenut prema ulici neka bude ukrasni vrt, a iza kuće smestite voćke, povrtnjak, cvetnu baštu i druge željene sadržaje. Celu baštu obrubite srednjevisokom živicom - možete je pustiti da prirodno raste ili je redovno orezivati - od cvetajućeg ili zimzelenoga žbunja: forzicije, slezolike, dunjarice, dojcije, zove, biserka, bekovine, vajgelije, suručice, pa jasmina, pirakanta, japanske dunje, lovor višnje, kurike, božikovine, mahonije, kaline i slično.


Potom ucrtajte terase i staze . Glavna terasa uz kuću mora biti dovoljno prostrana, površine najmanje 20 kvadratnih metara, da se na njoj može komotno sedeti za stolom i ležati na ležaljkama. Osim te terase, u velikom se vrtu može oblikovati još jedno mesto za sedenje i odmor udaljeno od kuće, u senci voćke ili nekog ukrasnog stabla. Staze koje spajaju pojedine delove bašte moraju biti široke 60 cm ako po stazi hoda jedna osoba, a 120 cm ako hodaju dve osobe jedna uz drugu.


Iza kuće, na površini blago nagnutoj prema jugu ili jugozapadu, smestite povrtnjak ; neka bude na suncu, jer je povrću potrebno najmanje 6 sati sunčevog svetla na dan. Širina gredica u povrtnjaku može biti 100 - 120 cm, a dužina i njihov broj zavisi od veličine vrta, broju povrtarskih kultura i količini povrća koju želite uzgojiti. Stazice između gredica najčešće su široke 30 cm, a možete ih popločiti, održavati kratko košenu travu ili prekrivati usitnjenom korom drveća.


U sklopu povrtnjaka mogu biti i gredice za uzgoj višegodišnjeg povrća, jagoda i cveća za rezanje. U uglu vrta, blizu povrtnjaka, podignite kompostište zapremine oko 3 kubna metra, drveno ili zidano, pregrađeno na tri dela, za sveži, poluzreli i zreli kompost, napravljen tako da se daske što ga ograđuju s jedne strane mogu vaditi. Pokraj kompostišta smestite mali plastenik ili drveno klijalište za uzgoj rasada povrća i cveća, površine 2-3 kvadratna metra, prekriveno zastakljenim prozorima, pleksiglasom ili dvostrukom plastičnom providnom folijom.


U blizini povrtnjaka neka bude i bure ili betonski bazen za vodu jer voda za zalivanje ne sme biti hladna. Osim toga, ako koristite vodu iz vodovoda, kad odstoji nekoliko dana na suncu, iz nje se gubi štetni hlor. Uz kompostište oblikujte malu leju za jednogodišnje penjačice: ukrasni slak, dragoljub, mirisna grahorica, ukrasne tikvice i slično, te postavite drvenu pregradu po kojoj će se biljke širiti i sprečavati isušivanje komposta. Uz penjačicu smestite klupicu da se vredna vrtlarica ili baštovan povremeno malo odmori. Prostor oko kompostišta, klijališta i vode mora biti dovoljno velik da možete nesmetano raditi i prolaziti sa kolicima.



Na severnoj strani dvorišta neka budu crnogorična stabla za zaštitu od hladnoće i vetra. Može to biti smreka, jela, bor, pačempres, duglazija, omorika, tisa, tuja i slično. Preostali prostor između kuće i povrtnjaka neka bude travnjak; posejte detelinsko -travnu smesu koja podnosi gaženje i često košenje koji će poslužiti za igru, a ne za gledanje.


Potom razmestite i ostalo ukrasno žbunje i drveće : na primer magnoliju, japansku trešnju, javor, pajasmin, surucice, ruže itd. uzimajući u obzir prečnik krošnje svakoga stabla i grma. U velikom vrtu biće mesta i za nekoliko stabala voćaka : orah, trešnja, višnja, jabuka, kruška, breskva, kajsija, leska i drugo, te za grmove ribizle, ogrozda, jošte, maline i kupine.


Imate li malu decu, u blizini glavne terase, deca moraju uvek da budu na oku, uredite i malo dečije igralište na koje ćete smestiti pesak, ljuljašku, klackalicu, penjalicu, tobogan i sl ... Drvenu penjalicu, ljuljašku ili kućicu možete napraviti tako da ih kad deca porastu iskoristite kao oslonce za penjačice. Tlo oko sprava može biti posuto debelim slojem kore drveta da ublaži padove.


Uz terasu, po mogućnosti blizu kuhinje, oblikujte gredicu za lekovito i začinsko bilje: majčinu dušicu, ljupčac, bosiljak, čubar, matičnjak i slično, a možete im dodati i niske cvatuće perene . Uz ivicu terase postavite pergolu po kojoj će se penjati vinova loza, pasiflora, tekoma ili glicinija i za vrućih letnjih popodneva praviti hladovinu.


Na baštenskom planu rasporedite i druge korisne i ukrasne baštenske elemente : raznovrsne cvetne gredice na kojima ćete uzgajati jedogodišnje, dvogodišnje, višegodišnje i lukovičasto cveće, kamenjar, bilje u saksijama, pokretni tuš , bazen, fontanu, hranilište i pojilo za ptice, baštenski roštilj , klupu, prostor za sušenje veša, radni kutak za domaćicu tj. vrtlaricu i slično, a moraćete pronaći zgodno mesto i za kantu za smeće te ostavu za alat i pribor, ako je nema u sklopu kuće.


Imate li psa ili ga planirate nabaviti, i za njega valja predvideti prostor gde ćete smestiti njegov boks i kućicu. Pojedine delove vrta koje želite detaljnije isplanirati nacrtajte u razmeri 1:50. Dakle, želja će biti mnogo pa treba zaista dobro razmisliti koje elemente uvrstiti u plan, a što izostaviti. U velikom će vrtu, na parceli od 1200 - 1300 kvadratnih metara, biti dovoljno mesta za većinu baštenskih elemenata koje sam pomenula, no mali vrt koji se prostire na 300-400 kvadratnih metara mnogo je teže oblikovati. Stoga, pogotovo ako imate malo prostora na raspolaganju, nemojte žuriti sa radovima jer jednom oblikovan vrt, kao i kuću, teško je menjati. Nastojte sve delove vrta uskladiti tako da bašta konačno bude i korisna i lepa i ugodna te da svi članovi porodice budu zadovoljni.



Nacrtajte nekoliko varijanti plana pa izaberite najbolji . Ako niste vešti u crtanju, potražite programe za oblikovanje vrtova na internetu , možda će vam to lakše poći za rukom. Nakon planiranja nabavite i pripremite baštovanski alat i pribor: vilaste, motiku, lopatu, grabulje, makaze, sadilicu, lopaticu, ručni kultivator, motičice, običnu kantu, bačvu za vodu, crevo za zalivanje, kantu za zalivanje, metar, kanap, kočiće i drugo. Nadam se da kolica već imate.


Kada pripremite sve što vam je potrebno, ako su povoljne vremenske prilike i tlo nije premokro, započnite sa radovima na terenu. Rasčistite parcelu, izradite terase i staze, na nagnutom terenu biće potrebne i stepenice i potporni zidovi, zasejte travu, posadite živu ogradu, ukrasno drveće, žbunje i voćke. Ostale baštenske elemente možete dodavati malo po malo svake godine. Ne žurite se s oblikovanjem povrtnjaka i cvetnjaka, bolje je prvih nekoliko godina na njihovom mestu uzgajati detelinsko-travne smese i useve za zelenišno đubrenje, kao žitarice, suncokret i slično, posebno ako tlo u vašem vrtu sadrži premalo humusa.


Obavite li strpljivo većinu radova sami, oblikovanje vrta će, istina, potrajati nekoliko godina , ali zadovoljstvo što ste sve uradili sami svojim sopstvenim rukama biće nemerljivo.




Tekst preuzet sa http://staravrtlarica.blogspot.com/