Mnogi pojam vikendice povezuju sa luksuzom. Činjenica je da imati kuću u prirodi predstavlja bogatstvo, ali više duhovno nego materijalno. Posedovati mesto na kojem možete da udišete čist vazduh, odmorite se, družite se sa prirodom, porodicom i prijateljima prava je privilegija i treba je iskoristiti.


Veoma često se dešava da vlasnici vikendica požele da imaju, pored voćnjaka, i manju baštu sa povrćem i cvećem. Imati svoju malu baštu veoma je korisno, u mogućnosti ste da uberete sveže voće i povrće dok ste na odmoru. Imate dodira sa zemljom, što pozitivno utiče na vaše raspoloženje, možete da uštedite na kućnom budžetu, jer ste u mogućnosti da proizvedete sezonsko voće i povrće, hranite se zdravo. Jedan od problema je kako početi sa podizanjem male bašte i kako je održavati. Kasno leto, i jesen su idealni za početak planova oko formiranja vaše nove bašte.


Pratite kretanje sunca i odredite pravac dominantnih vetrova na vašem placu. Pronađite osunčano mesto zaštićeno od vetrova. Potrebno je da počnete se rašćišćavanjem mesta koje ste odabrali. Ne tako često imaćete vegetaciju koju je potrebno ukloniti. Uklonite je i odložite je na mesto koje će predstavljati vaš budući kompost, koji će vam koristiti kao đubrivo za povrće i cveće. Postoje različiti načini kako pravilno da skladište kompost, ja ću se zadržati na amaterskim idejama koje mogu da vam pomognu. U suštini ne možete puno da pogrešite, samo se trudite da odlažete sve prirodne supstance, od lišća, granja, kore drveta, odpadaka iz bašte i sl.


Najjednostavniji način da mesto koje ste očistili pripremite za setvu je da ga pokrijete debljim slojem pokošene trave, senom ili slamom. Ova tehnika se zove malčiranje, i spada u one koje zahtevaju malo fizičkog rada. Malč koji ste naneli čuvaće vlagu u zemlji, mikoroorganizmi će uraditi posao umesto vas, vegetacija će biti zaustavljena, jer je tlo pokriveno. Posle nekog vremena kada budete podigli malč, zemlja će biti rastresita i plodna. Na vama je samo da uložite još malo napora, pregledate da li ima zaostalog korenja, izvadite ga i vratite malč. Praktično na ovaj jednostavan način niste morali da vršite dubinsku obradu zemlje koja može da škodi površinskom, plodnom sloju. Uložili ste malo napora i truda i spremili leje za jesenju setvu luka npr.



Dalju obradu zemlje prepustite zimi i mrazevima, oni će dodatno poboljšati strukturu zemlje. A vi počnite da pravite planove oko prolećne setve i organizacije bašte. Možete pronaći veliki broj saveta oko kultura koje možete saditi na malom prostoru i koje se međusobno slažu. Ako prostor kojim raspolažete ne dozvoljava formiranje posebnih leja, bašticu možete formirati i na drugačije načine pametno planirajuću prostor.


Činjenica je da bez vode nema života. Redovno zalivanje je problem sa kojim možete da se suočite u nedostatku vode. Zato je potrebno, ako ste se odlučili za formiranje bašte da razmislite na koji način ćete vršiti navodnjavanje. Jedan od posebno efikasnih načina, ako niste priključeni na gradsku mrežu, jeste sakupljanje kišnice. Potrudite se da nabavite burad, cisterne, kante i sl. posude koje možete postaviti ispod oluka i sakupiti dovoljnu količinu vode. Sakupljači kišnice mogu biti i dekorativni delovi vaše bašte, mesto na kojem će se skupljati ptice i ježevi koji su vaši vredni pomagači.


Osvrnimo se ukratko na ono što možete da pružite vašoj porodici, ovakvim malim vrtom. Deca i unuci mogu da uživaju u zdravim plodovima. Deci je posebno interesantno da rade sa zemljom, samo im to treba omogućiti i dozvoliti im da nauče kako rastu biljke i koje sve vrste se mogu uzgajati na našem podneblju. Vaš vrt, bilo sa povrćem ili cvećem može da bude vaša oaza zdravlja, sreće i zadovoljstva, jer nema većeg zadovoljsva od pripreme sveže ubranog voća i povrća koje su vašom rukom gajene.


Gde god je moguće povrće treba saditi u pravcu istok-zapad. Leje mogu da budu široke 1-1,2 metra dok dužina zavisi od veličine bašte. Između leja neophodno je da se napravi staza širine 30cm, da bismo mogli lako da prilazimo povrću ili cveću.


Ono što predstavlja opšti problem je zemljište kojim raspolažemo, pošto najčeće nismo u mogućnosti da ga biramo već da mu se prilagođavamo. Prema opštem pravilu srednje zbijena zemljišta su najpogodnija, iako može da se sadi i na peskovitom zemljištu, kao i na onom koje ima gline. Peskovita zemljišta su siromašnija , gubitak vode je veći, kao i ispiranje i oticanje hranljivih materija tako da je na ovom zemljištu ograničen broj kultura koje se mogu uzgajati. Sa druge strane glinasta zemljišta se, zbog svoje strukture, teže obrađuju i prozračnost im je manja. U oba slučaja dohranom i dodavanjem organskih đubriva, kao i korišćenjem mineralnih materija, kvalitet i tekstura zemljišta može bitno da se poboljša i učini pogodnim za gajenje raznog povrća. Za "obogaćivanje" zemljišta potrebno je imati strpljenja jer se rezultati pokazuju tek nakon nekoliko godina, kada uspevamo da stvorimo novi plodni sloj zemljišta.



Kiselost je, takođe, važna osobina zemljišta i najpouzdanije se utvrđuje u laboratorijama koje rade te vrste ispitivanja zemljišta. Iskustveno, takođe, možemo da utvrdimo o kakvom zemljištu se radi. Na kiselim zemljištima rastu samonikle bokvica, kiseljak i rastavčić a na neutralnim detelina, kupina i pirevina. Za većinu povrtarskih kultura "neutralna" zemljišta su najpogodija, ostala redovnim đubrenjem možemo popraviti i to unošenjem kalcijuma, najčešće krečnjaka i kreča, čime se kiselost smanjuje i zemljište postaje neutralno.


Osmislite u bašti deo za odmor, sa klupicom ili udobnim stolicama, koji može biti odvojen od povrtnjaka ukrasnim žbunjem i cvećem. Planirajte u zavisnosti od prostora kojim raspolažete. Ako imate dovoljno prostora povrtnjak odvojite, ako ne povrće, voće i začinsko bilje mogu da se uklope u deo sa cvećem.


Postojeće vrste divljih životinja su prijatelji u vašoj bašti. Osim što vam prave društvo, lokalna fauna ima i značajnu funkciju. Stvorite odgovarajuće uslove za nastanjivanje životinja, a one će vam - od mikroba do ptica - zauzvrat pomoći da bašta napreduje oslobođena od štetočina i bolesti. Razni žbunovi, gustiši, jezerca, mrtvo drveće, pružaju sklonište za ova divna stvorenja.


Ako prostor dozvoljava predvidite manju šupu koja će vam služiti za odlaganje alata i opreme, jer bez alata nema ni zanata.




Arh Ivana Rakarić


Tekst preuzet sa http://vikendica.net/