Veliki deo kukuruzovine posle berbe ostaje na njivi gde se usitnjava i zaorava a vrlo često i spaljuje što je vrlo opasna i agrotehnički nepoželjna mera. Energetska vrednost kukuruzovine je velika i veća je od lignita. Korišćenjem kotlova za grejanje na biomasu mogao bi da se reši problem grejanja u mnogim seoskim gazdinstvima. Takođe kukuruzovina može da posluži i kao energent za sušare za sušenje poljoprivrednih proizvoda.



PRIKUPLjANjE MASE:

Za prikupljanje kukuruzovine može da posluži klasična presa ukoliko sadržaj vlage nije veći od 30%. Masa se prvo isecka rotacionom sitnilicom, potom se sakupi u redove zvezdastim grabljama i balira presom sa pik-ap uređajem. Dužina bale je od 70 do 90cm. Brzina kretanja agregata treba da bude oko 2,5km/h. Na ovaj način se prikupi oko 35% mase sa parcele.



SKLADIŠTENjE:

Poroznost sloja kukuruzovine ima najveći značaj za skladištenje bala uz prirodno ili veštačko dosušivanje.


Prirodno sušenje:

Potrebno je na opeke visine 15-18cm postaviti 4 noseće grede dimenzija 10x10cm. Podizanjem greda na opeke omogućava se provetravanje ispod bala. Na njih se postavljaju drveni ramovi dimenzija 1,5x1m sa 2 ili 3 prečke između. Od bala se pravi kamara visine i širine do 5m a dužine do 8m postavljena poprečno na pravac
duvanja vetra. Između jednog para bala u svakom redu ostavlja se razmak 10-15cm zbog provetravanja. Na vrh kamare postavljaju se redovi slame ili u poslednje vreme pletena folija da bi sprečili zakišnjavanje. Postoji mogućnost da zbog kiše, snega, magle dođe do ovlaživanja kamare u kanalima između bala ali se kukuruzovina po suncu i vetru brzo suši pošto sama po sebi vrlo lako prima i odaje vlagu tako da to ne bi trebalo da
predstavlja veći problem.



Veštačko sušenje:

Na ocedno zemljište se postavi ventilacioni kanal, gde je širina donje ivice 90cm a gornje 60cm. Visina kanala se od 90cm na ulazu smanjuje na 60cm na izlazu s tim što se zadnji otvor zatvara da vazduh ne bi direktno izlazio pri uduvavanju. Kanal je napravljen od drvenih ramova sa prečkama na rastojanju od 20cm. Bale
kukuruzovine se postavljaju direktno na kanal u visini od 6-8 redova a na zemlji pored kanala se postavljaju tri reda bala. Iznad bala sena postavlja se plastična folija i iznad nje red bala slame da bi se sprečilo zakišnjavanje i izlaženje vazduha. Za sušenje su potrebni trofazni motori snage preko 1kw i kapaciteta 8-10000m3/h. Sušenje se obavlja u toku 2-3dana. Aktivno provetravanje se obavlja kada je relativna vlažnost spoljnog vazduha niža da bale kukuruzovine ne bi dodatno ovlažile i tako se izgubio efekat provetravanja.


Poslednjih godina mnogi proizvođači kotlova proizvode kotlove koji su namenjeni za upotrebu biomase sa automatikom koja omogućava manji rad oko loženja i održavanja zadate temperature u stambenom objektu ili sušari.



Gordana Vujaklija dipl ing stočarstva