Miskantus je višegodišnja, visoko produktivna C4-trava, poreklom iz istočne Azije, koja se ubraja u grupu tzv. "bioenergetskih useva". Miskantus predstavlja biljnu vrstu podesnu za intenzivno gajenje, koja svojom biomasom može omogućiti uspešnu supstituciju postojećih energetskih izvora sa novim, obnovljivim izvorima, biljku kojom će se smanjiti emisija gasa staklene bašte - CO2. Ovaj rad predstavlja pregled najznačajnijih rezultata i iskustava gajenja miskantusa u Evropi tokom poslednjih 15 godina, s ciljem izvođenja odgovarajućih istraživanja uspešnosti zasnivanja i ekonomičnosti gajenja ove biljne vrste i kod nas.


Značajan porast svetske populacije u dvadesetom veku nastavio je rastući trend početkom ovog veka. U budućnosti predstavljaće veliki problem u iznalaženju i primeni novih tehnoloških rešenja u proizvodnji hrane i energije, kao i zaštite životne sredine. Do 2050. godine potrošnja hrane i energije će se udvostručiti. Svetske količine fosilnih goriva, osnovnog snabdevača energijom, ograničene su. S druge strane, sve veća upotreba fosilnih goriva značajno povećava količinu štetnih gasova u atmosferi.



Pod snažnim pritiskom da poboljšaju energetsku sigurnost sa stanovišta zaštite životne sredine i zavisnosti od uvoza, mnoge zemlje prelaze na alternativna biogoriva etanol i biodizel. Stopa porasta upotrebe alternativnih goriva značajno raste, oko 15% godišnje. Visokorazvijene zemlje prednjače u proizvodnji biogoriva, tako SAD očekuju da će do 2012. udvostručiti proizvodnju etanola. Evropska komisija je postavila zadatak da se do 2020. godine biogorivima podmiri 10% potrošnje goriva u sektoru transporta.


Za proizvodnju biogoriva koriste se plodovi ratarskih biljaka i voća. Analitičari ističu neminovno povećanje cena hrane i stvaranje socijalnih problema u zemljama u razvoju. Ove probleme moguće je otkloniti daljim usavršavanjem tehnologije proizvodnje etanola iz celuloze. U tom slučaju kao sirovina za dobijanje biogoriva mogu poslužiti žetveni ostaci ili nove gajene biljke, koje tokom godine daju veliku biomasu pogodnu za tehnološku preradu. Prema istraživanjima u Zapadnoj Evropi za proizvodnju bioenergije najbolje rezultate dala je vrsta kineski šaš (Miscanthus x giganteus Greef et Deu). S pravom je nazvana bioenergetski usev. To je višegodišnja, visokoprinosna C4 trava, poreklom iz Kine.


Agrotehnika kineskog šaša je jednostavna. Dobijena nadzemna biomasa ima veliku energetsku vrednost i može se koristiti za supstituciju postojećih fosilnih goriva novim, obnovljivim izvorima. Na upotrebnu vrednost bimase može se uticati primenom odgovarajuće agrotehnike. Sagorevanjem u atmosferu se ispusti ista količina ugljendioksida koju su biljke tokom vegetacionog perioda potrošile. Količine drugih štetnih gasova, koje se oslobađaju sagorevanjem biomase daleko su manje nego iz fosilnih goriva. Sadi se u proleće, raste tokom godine, a u tehnološku zrelost dospeva zimi (žetva od januara do marta). Jednom zasnovan zasad miskantusa opstaje 15-20 godina.




Aleksandar Stojanović, dipl. ing.