Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.





ČIČAK (Arctium lappa L.)

Za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sočne stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naročito gvožđem), vitaminima, prirodnim šećerima, naročito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Prolećni ili jesenji mladi izdanci nakon što izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadrže 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina i eteričnog ulja.

Mlade sočne stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljušte se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju čorbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ušećerene.

Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak različitim jelima od povrća. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadrži: 1,33 g belančevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste šećera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog i etarskog ulja. Od svežeg korena mogu da se pripremaju čorbe, varivo i pire. Dužim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osušen koren se može koristiti na razne načine. Napitak sličan kafi priprema se od pečenog i samlevenog korena čička. Može biti i dobra zamena za krompir jer sadrži mnogo skroba. Osušen i samleven koristi se kao dodatak raženom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snažnu energiju i deluje okrepljujuće. Slaže se dobro sa ostalim korenastim povrćem, žitaricama i mahunarkama. Pečen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzerviše mariniranjem ili sušenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povrće.




ČIČOKA DIVLjA (Helianthus tuberosus L)

Krtole čičoke ne sadrže skrob već samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni šećer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslađivač (dvaput slađi od običnog šećera) koji doprinosi prirodnoj kontroli osećaja gladi.




ČUBAR (Satureja hortensis)

Veoma aromatična biljka koja se koristi u malim količinama umesto bibera. Koristi se u svežem i osušenom stanju kao začin za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljači, gljiva, kobasičarskih proizvoda, salate i dr. Odličan je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povrće, meso ili ribu, jer njegova eterična ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.

Lekovita svojstva: pojačava apetit, ublažava nadimanje i druge stomačne tegobe.




ČUVARKUĆA (Sempervivum tectorum)

Sadrži šećer, mineralne soli, jabučnu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi se list, koji se bere od aprila-juna i u septembru.




DRAGUŠAC, potočarka, kreša (Nasturtium officinalis)

Samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, puže ili pliva na vodi. Vršci i listovi finog su i malo gorkog ukusa. Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i začin jelima. Bogat je vitaminom C i eteričnim uljem.

Lekovita svojstva: utiče na lučenje probavnih sokova.




ĐUMBIR, džindžer (Zingiber officinalis R.)

Uspeva u skoro svim zemljma tropskog područja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Svež đumbir je svetlosmeđe boje, a meso je sočno svetložute boje. Mirišljav je, papren, malo gorči i ima slatkasto-voćnu komponentu. Koren se koristi svež, osušen ili u prahu, kao začin, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje đumbira i eterična ulja. Kvalitet i jačina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U našem području se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podseća na pomorandžu. Pristaje uz sva jela, pečenje, umake, čorbe i kolače. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotičnim začinima. Zbog voćne arome može se koristiti i kao dodatak slatkišima (sitnim kolačima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). Đumbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporučuje čaj od đumbira. Što se duže kuva jelo je pikantnije. Đumbir je i afrodizijak, grickanjem svežeg ili kandiranog, poboljšava ljubavnu želju i jača potenciju. Najkorisnije ga je oljuštiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine).

Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljšava probavu. Čaj pomaže kod prehlada i stomačnih problema. Prah uništava ćelije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena ćelija pod uticajem enzima iz đumbira uništava samu sebe. Nekoliko kolutova svežeg đumbira osvežava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u ključaloj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojšava cirlulaciju. Kandirani đumbir pomaže kod mučnine.

Način čuvanja: svež se može očuvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na dužer vreme. Zamrznuti đumbir se lako deli, ljušti i renda.




ESTRAGON (Artemisia dracunculus)

Koristi se veoma aromatični list kao začin za supe, jela od paradajza, piletine, ribe i gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u svežem stanju u malim količinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, sličan ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadrži 0,1–0,4% eteričnog ulja. Od lista se pravi estragonsko sirće.

Lekovita svojstva: poboljšava apetit.




GAVEZ (Symphytum officinale)

Koristi se tamnosmeđi koren, mlado lišće i izdanci. Sadrži: šećer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano proleće dok su nežni i ukusni, pomalo oporog ukusa sličnog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Sveži gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki štetni sastojci. Ove štetne sastojke toplota (termička obrada) pri kuvanju potpuno razgrađuje.




HRAST (Quercus)

Postoji oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lužnjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun (Quercus confeta), crnika, česvina (Quercus ilex) i dr.

Žir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brašno i ukusan hleb. Kora žira sadrži gorke materije, pa se prethodno peče na 150°S dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.




IĐIROT (Acorus calamus L.)

Upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pića, aromatičnih i gorkih rakija. Sadrži etarsko ulje, smole, tanin, amorfne žute mase akorina i malo organskih baza. Najčešće se meša sa korijanderom i koristi u vidu ”ratnog cimeta” ili kao ”ratni cimet”. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljšavaju varenje.





Tekst preuzet sa http://www.bezgluten.net/