Kantarion (Hypericum perforatum L)

(gospina trava, bogorodična trava, gorac, strašno zelje, ivanje zelje, pljuskavica, šeljanževka, žutenica, gorač, ovnika, krvavac, gorčac, žuta metlica, žućenica, zaseknica, zvekac, zvončac. izdatjivica, marina ručica, ženska kantarija, smaknež, smicaljka, tantur)




Kantarion je od davnina poznata lekovita biljka, od nje se spravlja i poznato kantarionovo ulje (droga potopljena u neko biljno ulje i ostavljena par meseci, često izložena suncu) koje ima višestruku primenu u narodnoj medicini. Odvajkada se u narodu ceni i mnogo upotrebljava, spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, žsluca, proliva itd. Ulje se koristi na taj način što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza pa se kao oblog privije na ozleđeno mesto.


Od kantariona se koristi gornja polovina biljke u cvetu. Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatičnog ukusa. I u savremenoj fitoterapiji kantarion zauzima istaknuto mesto. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Pomaže zaceljivanju rana i opekotina, naročito opekotina od sunca. Međutim, najinteresantniji je snažan antidepresivni efekat kantariona koji se intenzivno ispituje. Kantarion postiže antidepresivni efekat sličan standardnim preparatima, uz neželjena dejstva pet puta manja od tricikličnih antidepresiva.



Kantarion potiče iz istočne Evrope i zapadnog Sibira, a kasnije se proširio po celoj Evropi, Americi i Australiji. U preko 20 država (Australija, Novi Zeland, Indija, zemlje severne i južne Amerike, Južna Afrika), i pored svojih lekovitih svojstava, okarakterisan je kao invazivni korov, koji potiskuje prirodne populacije krmnih biljaka i, u većoj koncentraciji, može biti toksičan po životinje. U Srbiji je naročito rasprostranjen u brdsko-planinskom području (Tara, Zlatibor, Kopaonik, Stara Planina, Rtanj, Fruška Gora). Kod nas se uglavnom sakuplja u prirodi, dok se u zapadnoj i istočnoj Evropi sve više plantažno gaji. Smatra se da i kod nas postoji perspektiva plantažnog gajenja kantariona, zato što su zahtevi tržišta sve veći.



Plodored.

Kantarion je višegodišnja kultura i ostaje na istom zemljištu deset godina pa se ne uvodi u plodored. Prilikom zasnivanja useva, najbolji predusevi su okopavine koje ostavljaju čisto, manje zakorovljeno zemljište.


Obrada zemljišta.

Osnovnu obradu zemljišta je neophodno obaviti u jesen ukoliko se kantarion seje u proleće. Dopunska obrada je izuzetno važna, jer je neophodno što bolje pripremiti zemljište, a posebno njegov setveni sloj. Za organsku proizvodnju kantariona uglavnom se koristi organsko đubrivo (stajnjak) u količini od 30 t/ha. Stajnjak se obavezno zaorava nakon rasturanja. Praktikuje se rasturanje stajnjaka po oblačnom vremenu, a njegovo zaoravanje odmah posle rasturanja. Mineralno đubrivo se primenjuje pre jesenje obrade u količini od 250 kg/ha kompleksnog NPK đubriva sa odnosom hranljivih elemenata 8:24:16. Prihranjuje se pred prvo kultiviranje sa 200 kg/ha azotnih đubriva (KAN). Nadzemna masa se kosi posle završetka vegetacije, radi bolje regeneracije biljaka u proleće.



Setva.

Kantarion se može gajiti na više načina, pre svega direktnom setvom i deljenjem starih bokora. Direktna setva se obavlja u aprilu i to širokoredno, na 40-50 cm između redova i 10 cm u redu, na dubinu od 1 cm. Posle nicanja, usev se proređuje na potreban razmak između biljaka. Proizvodnja rasada obavlja se u hladnim lejama u toku maja. Seme se ne zatrpava u zemlju pošto bolje klija na svetlu, već se blago pritiska uz zemljište zbog kontakta. Biljke se sade u redove na međusobnom rastojanju od 60 cm, zbog mogućnosti međuredne kultivacije.Nega useva obuhvata kultiviranje, okopavanje sa plevljenjem, prihranjivanje, zaštitu useva i navodnjavanje po potrebi. Kultivira se 2-5 puta, u zavisnosti od vremenskih uslova. Zaštita se obavlja samo kod većih napada bolesti. Od štetočina su česti napadi buvača, a usev se štiti sredstvima na bazi malationa.


Žetva kantariona se obavlja u dva navrata. Prvi otkos dospeva početkom jula, a drugi krajem septembra. Na većim nadmorskim visinama dobije se samo jedan otkos godišnje. Kosidba se na manjim zasadima obavlja ručno, a na većim površinama mašinski. Kantarion se kosi u fazi punog cvetanja. U prvoj godini dobije se 2000-3000 kg/ha osušene herbe. Sirovina je jako higroskropna (lako upija vlagu), pa se čuva u papirnim vrećama, na suvom i tamnom mestu. Žetva semena se obavlja kada je 80% semena dobilo mrku boju, a za tu namenu se koriste žitni kombajni.



Rašić Suzana, dipl.inž