Zanimanje za plantažo gajenje lekovitog i aromatičnog bilja inicirala je potražnja prerađivačke industrije čiji se krajnji proizvodi temelje na lekovitom i aromatičnom bilju, kao i potreba za sirovinama ujednačenog kvaliteta i kvantiteta.


Intenzivnije plantažno gajenje datira od 50-tih godina prošlog veka, a od 70-ih neke lekovite i aromatične vrste se u potpunosti uvode u kulturu, što znači da je njihovo poreklo na tržištu isključivo iz plantažne proizvodnje (nana, timijan, odoljen, kamilica, čubar, melisa, borač, neven). A globalni svetski trend zadnjih godina je velika potražnja za lekovitim i aromatičnim biljem. Procene su da će se i narednih godina nastaviti taj trend.


Srbija zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Po biodiverzitetu Srbija je svrstana u 158 najboljih centara sveta; u bogatoj flori je utvrđeno više od 700 biljnih vrsti sa lekovitim svojstvima dok je registrovano 400 vrsti lekovitog bilja (od kojih se sa 280 vrsti trguje kao sa industrijskom sirovinom koja se daljom preradom koristi za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina, raznih ekstrakata...)


U odnosu na sakupljanje biljaka iz prirode, plantažno gajenje lekovitih biljaka ima više prednosti:
- gajenjem se dobija sirovina standardnog kvaliteta, posebno kada su potrebne veće količine ujednačene droge za potrebe farmaceutske i njoj srodnih industrija (kvalitet zavisi od genotipa, hemotipa, ekotipa - staništa, klime, godine itd.);

- lakše se koriste prednosti već postojeće agrogehnike, tj. mehanizacije, strukture setve, mera zaštite, dorade i prerade lekovitog bilja;

- racionalnije se koriste poljoprivredni zemljišni resursi, jer se koriste i zemljišta lošijeg kvaliteta;

- anulira se angažovanje radne snage potrebne za sakupljanje;

- ekonomski efekti su veći u poređenju sa gajenjem standardnih kultura;

- kvalitet sirovine se lakše može usaglasiti sa farmakološkim standardima;

- čuvaju se retke, endemične, ugrožene vrste od iščezavanja, posebno one čije je sakupljanje zabranjeno ili strogo ograničeno;

- oživljavaju se neiskorišćeni resursi, nepogodni za ostale privredne i poljoprivredne delatnosti (zemljišta brdsko-planinskog područja, plavna zemljišta, zemljišta sklona eroziji, teritorije nacionalnih parkova i rezervata prirode).



U Srbiji se kulture lekovitog bilja u proseku gaje na preko 3500 ha, većinom na području Vojvodine. Najviše se gaje kamilica (Matricaria chamomilla), matičnjak (.Melissa officinalis), odoljen (Valeriana officinalis), hibridna nana (Mentha h piperita), miloduh (Hyssopus officinalis), timijan (Thymus vulgaris), korijander (Coriandrum sativum), kim (Carum carvi), selen (.Levisticum officinale), artičoka (Cynara scolymus), anis (Pimpinella anisum), beli slez (Althaea officinalis), Echinacea i druge.


Usmerenim gajenjem lekovitog i aromatičnog bilja smanjila bi se nekontrolisana berba samoniklog bilja i time sprečilo njegovo izumiranje. A što je najvažnije proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Oni malobrojni koji se kod nas bave plantažnim uzgojem lekovitog bilja tvrde da se gajenjem lekovitog bilja može ostvariti značajna zarada. Na primer, prema podacima Grupacije proizvođača i uzgajivača lekovitog bilja, prošle godine su za proizvodnju kamilice, na primer, troškovi po hektaru bili oko 600 evra, dok je dobit bila oko 900 evra. Oko 700 evra je bilo potrebno uložiti u proizvodnju anisa na hektaru zemljišta, a pozitivna razlika je iznosila oko 450 evra. Za proizvodnju korena belog sleza troškovi su bili dve hiljade, a dobit 1.250 evra, dok je u bosiljak tebalo uložiti oko 850 evra da bi se dobilo 1.100. Za uzgoj korijandara koji ne zahteva mnogo posla, prošle godine je trebalo 530, a pozitivna razlika je bila 70 evra. Proizvodnja nevena na jednom hektaru je koštala 1.700, a dobit je bila 1.200 evra, dok je za nanu u prvoj godini proizvodnje potrebno oko 800 evra, a u naredne dve godine upola manje. Prve godine na nani se zarađuje oko 600 a druge i treće oko hiljadu evra.


Gajenjem i preradom lekovitog bilja dobijaju se i značajne količine otpadnog materijala, koji se može koristiti kao prirodno đubrivo u organskoj poljoprivredi (kompost i različita biodinamička đubriva) ili kao stočna hrana.S obzirom na potrebe svetskog tržišta, a posebno razvijenog zapadnog tržišta, započela je proizvodnja biološki čistog lekovitog bilja za kupce organske hrane, tj. proizvoda dobijenih primenom tehnologije tzv. organske proizvodnje. Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja po principima tzv. organske poljoprivrede (primena organskih đubriva, kontrola korova putem alternativnih mera suzbijanja, uključujući malčiranje, plodored i druge mere) ima svoju budućnost, posebno u brdsko- planinskim područjima, koja su ekološki potpuno prihvatljiva za ovakvu vrstu delatnosti i, sa druge strane, obuhvataju ključna autohtona staništa najvećeg broja lekovitih i aromatičnih vrsta. Jednom rečju, gajenje lekovitog i aromatičnog bilja je u potpunosti u skladu sa principima organske poljoprivrede i održivog ruralnog razvoja.


Konstantno iskorišćavanje biljaka neke oblasti traži i odgovarajuća ekološko-genetička istraživanja i selekcione postupke sa ciljem da se dobiju nove sorte, uvedu u kulturu i započnu sa gajenjem. Plantažnim gajenjem se mogu proizvesti i vrste koje nisu poreklom sa našeg područja, čime se smanjuje uvoz tih sirovina.Pravilno primenjena ishrana i zaštita lekovitog i aromatičnog bilja prihvatljiva je za čoveka, a uz to se time osigurava dobar prinos i ekonomična proizvodnja.



Rašić Suzana, dipl.inž.