Neven (Calendula officinalis L)
(žutelj, ognjac, zimorod, prstenčac)



Od nevena se u lekovite svrhe mogu koristiti i listovi koji se prikupljaju u vreme cvetanja, ali se najčešće koriste suvi cvetovi ili samo latice (Calendulae flos), koji predstavljaju značajnu lekovitu biljnu sirovinu, veoma raznovrsne upotrebe u narodnoj i zvaničnoj medicini.


U tradicionalnoj i narodnoj medicini se upotrebljava u obliku raznih čajeva za lečenje želudačnih i crevnih obolenja, za ispiranje usta i grla. U obliku raznih krema, koristi se za lečenje rana, otoka, opekotina, čireva, ujeda pčela i oca, a bojene materije se koriste za bojenje masti i jela.








Tehnologija uzgoja


Plodored.

Neven se dobro uklapa u plodored pošto je jednogodišnja biljka, a na isto zemljište se seje nakon dve godine. Najbolji predusevi su strnine, đubrene okopavine i jednogodišnje leguminoze (grašak, pasulj, grahorice). Pošto rano napušta zemljište, neven je dobar predusev za druge kulture.



Obrada zemljišta.

Priprema zemljišta je kao i za druge kulture koje se seju u proleće. U jesen se zemljište ljušti i ore, a u proleće drlja i ravna. Posle obaveznog zimskog oranja na 25-30 cm, zemljište se poravna i usitni u proleće, da bi se obezbedila zbijena posteljica za sigurno i jednolično nicanje. Nije preporučljiva upotreba organskih đubriva i prevelike količine azota, jer tada neven manje cveta. Uz jesenju obradu zemljišta treba uneti 40-60 kg/ha azota, 60-80 kg/ha fosfora i 80-100 kg/ha kalijuma.



Setva.

Setvu treba obavljati što ranije, u martu, kada je srednja dnevna temperatura 13-16°S, da bi što pre mogla početi berba cveta, pošto mlade biljke nevena nisu osetljive na prolećne mrazeve. Na taj način se dobija veći prinos po jedinici površine. Seje se mašinama za setvu pšenice direktno, sa međurednim razmakom od 50 cm kontinuirano, na dubinu 3-4 cm. Za jedan hektar dovoljno je 5-6 kg semena.

Moguće je i gajenje nevena iz rasada, ali je opravdano samo ako se gaji kao ukrasna biljka. Setva se obavlja u tople leje polovinom februara i rasad se neguje do kraja maja, kada se rasađuje na stalno mesto, na isti razmak kao i kod direktne setve.Hera useva. Zajedno sa setvom, obavlja se i zaštita od korova. Kada se pojavi 3-5 pravih listova, gust usev se proređuje na razmak 4-6 cm. Zavisno od karakteristika zemljišta i zakorovljenosti širokolisnim korovima, treba obaviti dve do tri kultivacije. Važno je da usev stalno bude slobodan od korova, uz dobru kondiciju biljaka. Od herbicida se koriste metalhlor i prometrin u količini 3+1,5 l/ha, istovremeno sa setvom.


Berba cveta.

Krajem jula ili početkom avgusta, kada donji listovi počnu da žute, biljke se pokose na 15 cm iznad zemlje i odnose sa njive, koja se nakon toga pođubri sa 30-40 kg/ha azota. Za tri nedelje biljke će ponovo cvetati i cvasti se mogu skupljati sve do mrazeva.

Ručna berba cvasti, obično, može početi već krajem maja. Bere se sukcesivno, svaki drugi-treći dan. Cvetovi se beru zajedno sa čašičnim listovima, a krunični listovi se naknadno iščupaju. Cvetovi se ređe suše zajedno sa čašičnim listovima. Obrane cvasti će sačuvati boju i kvalitet samo ako se suše odmah nakon branja. Manje količine se suše raširene u tankom sloju, na promajnom, zasenjenom mestu, a veće količine u sušarama, na 35-40°S. Suva droga je veoma higroskopna, pa se pakuje u višeslojne papirne džakove. Sa jednog hektara može se dobiti 300-600 kg suvih kruničnih listova, odnosno 800-1500 kg sušenih cvasti.




Rašić Suzana, dipl.inž.