Zahvaljujući geografskim, geološkim i geomorfološkim karakteristikama, kao i prirodnim uslovima na prostoru Pčinjskog okruga raste veliki broj različitih biljnih vrsta. U održivom razvoju sektora lekovitog i aromatičnog bilja sigurno najveći značaj ima podsticanje plantažnog gajenja vrsta, bilo sa aspekta tražnje, ili pak sa aspekta zaštite i očuvanja prirode.


Lekovite i aromatične biljke sakupljaju se ili gaje zbog aktivnih materija koje sadrže. Sakuplja se nekoliko stotina, a gaji više desetina vrsta. Različite biljne vrste podrazumevaju upotrebu različitih organa, odnosno biljnih delova: nadzemni deo, list, cvast, plod, koren i sl. Koriste se u svežem stanju (dodaci hrani), osušene (domaći čajevi, začini) ili industrijski prerađene (etarska ulja, ekstrakti, različiti farmaceutski oblici).


Značajan uticaj ima klimatski faktor i primena agrotehničkih mera uz specifična pravila proizvodnje, primenu specifične mehanizacije i postrojenja za doradu i preradu.


U proizvodnji lekovitog i aromatičnog bilja treba voditi računa o njihovim specifičnostima. Poznato je da postoje vrste koje se uspešnije gaje na suvljim staništima (timijan, čubar) ili na vlažnijim (beli slez, odoljen). Na humusnim zemljištima dobro uspevaju pitoma nana i matičnjak, na lakšim odoljen i beli slez, a na bogatijim krečnjakom neven, žalfija i miloduh. Trebalo bi voditi računa i o njihovoj otpornosti na niske temperature. Otporne vrste su beli slez i žalfija, a osetljive bosiljak i majoran.




Jedna od specifičnosti je i to što se u zavisnosti od biljne vrste usevi zasnivaju direktnom setvom (korijandar), rasadom (matičnjak) ili vegetativno (pitoma nana). Prilikom zasnivanja useva treba voditi računa da li je u pitanju jednogodišnja (kamilica), dvogodišnja (peršun) ili višegodišnja vrsta (miloduh).


Sertifikovanje u organskoj biljnoj proizvodnji ima veliki značaj za plasman proizvoda na bazi lekovitog i aromatičnog bilja. Najvažniji zahtevi kvaliteta proizvoda su: potpuna zdravstvena bezbednost, visok organoleptički kvalitet, najmanji udeo biljnih primesa i drugih nečistoća, mikrobiološka ispravnost i visok sadržaj aktivnih materija.


Imajući u vidu te zahteve, kao i činjenicu da se u poslednje vreme konstantno narušava životna sredina, poseban značaj ima razvoj organske proizvodnje lekovitog bilja. Ona podrazumeva da se ide u pravcu usklađivanja proizvodnje sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine, kao i za povećanjem kvaliteta proizvoda.



Nada Lazović-Đoković