Artemisia absinthium

(Nazivi: PELEN, BELI PELIN, VERMUT, PELENAK, GORČIKA, PELIM, OSENAČ)


Pelen se daje sam ili zajedno sa drugim gorkim drogama, za izazivanje apetita, poboljšanja varenja, protiv gasova. U narodu se upotrebljava protiv crevnih parazita, zapaljenja sluznice i kože, za stabilizovanje menstruacije, protiv šećerne bolesti, za jačanje, protiv groznice, padavice - Pelen, kao i sve druge gorke biljke, treba uzimati samo pre jela



Pelen je dugovečna, zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 0,5 do 1,5 m., koja raste kao korov po poljima, međama... Cela biljka je obrasla mekim svilastim dlačicama, zbog čega izgleda srebrnasto zelena. Cveta u leto. Cvasti su udružene u račvaste metlice s malim loptastim, žutim glavicama na kratkim drškama. Na dlakavom cvetištu ima mnogo cevastih, žutih cvetića sa žlezdama napunjenim uljem. Za farmaceutske svrhe bere se biljka u cvetu: lišće i vrhovi grančica sa cvastima. Pelen je veoma gorak, što dolazi od kristalne supstance apsintin, koja nije otrovna. Zbog apsintina se pelen upotrebljava kao lek. Drugi sastojak pelena je etarsko ulje, ljuta i otrovna tečnost.


Pelen je tipično gorko aromatično sredstvo. Daje se sam ili zajedno sa drugim gorkim drogama, za izazivanje apetita, poboljšanja varenja, protiv gasova. U narodu se upotrebljava protiv crevnih parazita, za stabilizovanje menstruacije, protiv šećerne bolesti, za jačanje, protiv groznice.



Pelen je jedna od najstarijih i najviše cenjenih i upotrebijavanih lekovitih biljaka. Naročito je korišćen u narodnoj medicini svih vremena. Malo je našeg lekovitog bilja koje se oduvek, bez prestanka, tako često upotrebljava za lek kao pelen. Upotrebljavali su ga još stari Egipćani pre nekoliko hiljada godina.


Međutim, otkako je dokazana otrovnost pelena, on se sve ređe upotrebljava u školskoj medicini, jer materija medika danas raspolaže boljim i neotrovnim gorkim drogama, pre svega našom lincurom i kičicom.


Nema čoveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen, simbol gorčine i čemernosti. Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod, vekovima mučen, gonjen i ponižavan, koji je znao samo za gorčinu života.


I dok je u nas pelen simbol jada i čemera, dotle su nekad Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i počasti, pobednike, najbolje sportiste napajali napitkom od pelena, ubeđeni da je to najviša nagrada za pobednike, jer im se, po tadašnjem shvatanju, obezbeđuje dobro i večno zdravlje, najveće zemaljsko blago.


Uostalom, i latinski naziv pelena ima simbolično značenje, tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na čoveka, da veruje da će biti zdrav i čio. Antički naziv potiče od grčke reci artemis, što znači zdrav, dakle, ukazuje na to da su biljke ovog roda (Artemisia) lekovite. Tako se može i objasniti da je naziv dat po boginji Artemis, zaštitnici žena, jer je jedna biljna vrsta ovog roda upotrebljavana za olakšavanje porođaja.

Pelen kao lek navode svi naši srednjovekovmi medicinski pisci.



Rasprostranjenost

Pelen raste kao korov po poljima, međama, kraj puteva, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a naročito po suvim, sunčanim, plitkim i kamenitim padinama. Ima ga od srednje i južne Evrope do Irana i Kamčatke, a najviše u SSSR-u, u Sibiru. Kod nas ga ima izuzetno mnogo i svuda, kao i u Crnoj Gori, Hercegovini, itd.


Gajenje pelena je poslednjih nekoliko decenija u opadanju, otkako su glavne potrošačke zemlje (Francuska i Nemačka) smanjile proizvodnju alkoholnih pića (absinthe, Wermut). Kod nas ga u krševitim predelima ima toliko da ga nije potrebno gajiti, nego bi samo trebalo da se organizuje racionalno branje i razmnožavanje na pristupačnim prirodnim nalazištima, naročito na golim kamenitim krečnjačkim propustljivim padinama. Gaji se u Americi. Može se sejati, ali brže i lakše uspeva deljenjem busenova.


Berba

Za farmaceutske svrhe bere se biljka u cvetu: lišće i vrhovi grančica sa cvastima (Absinthii herba).

Za industrijske potrebe bere se samo mlado, meko lišće dok je pelen još mali, najviše 40 cm. Busenje se očisti od suvih prošlogodišnjih stabljika i korova, srpom požanje i brzo suši u hladu na promaji u što tanjem sloju; češće se prevrće da bi se što pre osušilo i što bolje sačuvalo prirodnu boju i aromu.


Sastav

Pelen sadrži dve gorke kristalne supstancije: apsintin i anapsintin. Ima oko 0,5% etarskog ulja.

Apsintin je veoma gorka neotrovna materija. Gorčina pelena se oseća čak i u razblaženju 1:10.000. Zbog apsintina se pelen upotrebljava kao lek.

Etarsko ulje je gorka, ljuta, otrovna, plavkasta ili zelena a kasnije mrka tečnost. Plavkasta boja potiče od prisutnog azulena, zbog čega pelen deluje kao antiflogistik, tj. lek protiv raznih zapaljenja sluznice i kože. Ulje je otrovno zbog ketona tujona, koji se naziva još i apsinton, tanaceton ili salvion, jer se nalazi i u ulju od vratiča (Tanacetum officinale), ruje i salvije.



LEKOVI OD PELENA

Prašak je najprostiji lek od pelena. Pelen, kao, uostalom, i sve druge gorke biljke, treba uzimati samo pre jela. Obično se uzima pola sata pre obeda po jedna kafena kašičica praška. Prašak treba spravljati od lišća i cvetnih glavica, a nikako od stabljika d grančica, jer u njima nema lekovitih sastojaka. Ovaj lek se uzima za vraćanje izgubljenog apetita.


Čajevi
Može se upotrebiti sam pelen ili pomešan s kičicom, gorkom detelinom, travom-ivom i drugim gorkim travama. Tri supene kašike čaja se popari s pola litra ključale vode, smesta poklopi i posle 2 sata pije u 3 do 4 obroka pre jela. Ovi čajevi se uzimaju za apetit i protiv gasova.


Pelenovo vino
Trideset grama pelenovog lišća ili cveća se ovlaži sa 60 g čistog alkohola (može i jaka prepečenica od 50-55% alkohola), ostavi 24 sata, a zatim doda litar najboljeg belog vina, ostavi 10 dana uz češće mućkanje, odlije i procedi. Piti 3 puta na dan po 1 kašiku pre jela najviše 3 nedelje, a zatim se načini pauza od 3 nedelje, jer ovaj napitak ima pelenovog etarskog ulja, a ono je otrovno i može škoditi ako se stalno i neprekidno upotrebljava.


Protiv dečjih glista
Naročito za vreme rata kad nije bilo lekova, davana je ova smeša: 2 g pelena u prahu, 2 g slatkog korena u prahu i 1 g anisa u prahu; ovo se sve pomeša u pekmez ili marmeladu i uzima svakog jutra u toku 5 uzastopnih dana.


Čaj protiv padavice (epilepsije)
Cvet lipe 40 g, list imele 30 g, list pelena 20 g, list ruzmarina 20 g, vranilova trava 20 g i cvet kamilice 20 g. Tri supene kašike čajne mešavine preliti sa pola litra hladne vode. Pustiti da ključa 1 minut, čaju dodati kašiku meda i piti tri puta dnevno, pola časa pre jela po šolju čaja. Ovaj čaj treba piti svakog dana.



UPOTREBA

Pelen je tipično gorko aromatično sredstvo. Daje se u obliku čaja, tinkture i ekstrakta, sam ili zajedno s drugim gorkim drogama za izazivanje apetita, kao digestivno (poboljšava varenje) i karminativno sredstvo (odstranjuje gasove iz creva).


U narodnoj medicini se pelen mnogo više upotrebljava nego u školskoj. I to ne samo kao jedno od najomiljenijih gorkih sredstava već i protiv crevnih parazita (vermut potiče od vermis = crv), za stabilizovanje menstruacije, protiv šećerne bolesti, za jačanje, protiv groznice itd. Najčešće se pije nezaslađen čaj pre jela. Zabeležena su hronična trovanja usled dugotrajne svakodnevne upotrebe pelinkovca (Wermut, absinthe) i akutna trovanja od velikih doza uzetih kao lek protiv crevnih parazita ili za abortus.


Pelen se više troši u veterinarskoj nego u humanoj medicini. Velike količine pelena koristi monopolska uprava za izradu marvene soli. To je jevtino i uvek pristupačno domaće sredstvo za denaturisanje soli, dobro već i zbog toga što pelen u obliku stočne soli odlično služi za brži tov i kao preventivno sredstvo protiv crevnih parazita domaćih životinja.


Farmaceutska droga nije uvek najboljeg kvaliteta, jer usled naglog sušenja, lošeg pakovanja, čestog premeštanja i uopšte nestručnog rukovanja veći deo lista i cvetnih glavica otpadne i ispadne kroz vreće i sanduke kao sitnež, a u drogi ostanu samo stabljike u kojima ima najmanje lekovitih sastojaka. Zato bi bilo bolje brati satno lišće i cvetne glavice bez drški.




Autor: Branislava Gršić