Althea rosea (L.) Cav.
Familija: Malvaceae

Narodna imena: carev cvet, malvaroza, rdeči slez, slezovina, Trandafil, baštenski slez




Trandavilje je poreklom iz Grčke i Male Azije. Sa ovog područja se raširilo po celoj Evropi, jer su ga zbog lepog izgleda i lepe boje cvetova počeli rado gajiti po baštama.

Trandavilje je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka i ima više formi i varijeteta. Jednogodišnja forma ima vretenast i razgranat koren. Stablo je visine 150-180 cm, granato. Donji listovi su okruglasti, celog oboda a gornji sa dužom drškom. Liska je i sa lica i naličja sa gusto pokrivena dlakama. Cvetovi su krupni, prečnika 7-8 cm, puni ili polupuni, crni. Plod je pljosnati šizokarp. Seme je bubrežastog oblika, smeđe boje. Masa 1.000 zrna je 8-12 grama.


Jednogodišnje trandavilje ima dug period vegetacije, pa ako se malo zakasni sa setvom, ne obrazuje se stablo. U prosečnim uslovima za nicanje je potrebno 20-30 dana. U početku se obrazuje samo lisna rozeta, a stablo se formira od sredine juna. Cveta od početka jula do kraja septembra. Plodovi sazrevaju sukcesivno od kraja avgusta.


Od trandavilja se koriste cvetovi (Malvae arboreae flos), koji sadrže bojene materije iz grupe antocijanidina (altein, delfinin, malvadin), sluzi i tanine.

Trandavilje se koristi u narodnoj medicini u obliku čajeva i sirupa protiv kašlja, bronhitisa i nazeba, protiv upale usta. U narodnoj medicini se upotrebljava interno u obliku čaja kao antidijaroik, potom, protiv tegoba u organima za varenje, a spolja za spravljanje obloga kod povreda. Iz cvetova se dobija boja, kojom se boje vino, neke namirnice i lekovi, kao i razni grudni čajevi. Mlado lišće trandavilja služi kao dodatak salatama.

Cvetovi trandavilja se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose



Trandavilje je biljka sunčanih i od vetra zaštićenih staništa. Seme dobro klija i na nižim temperaturama (8-10 °C). Dobro se razvija u suvljim staništima iako u fazi formiranja stabla ima povećane potrebe za vlagom. Obilato cveta ako je vreme suvo, toplo i sunčano.

Prema zemljištu nije naročito probirljiv, ali ipak obilnije cveta i daje veće prinose na dubljim, srednje vezanim i plodnim zemljištima sa dobrim vodnim kapacitetom. Suviše vlažni tereni nisu pogodni za gajenje trandavilja.

Kao jednogodišnja biljka, u plodoredu se može gajiti posle većine kultura. Najbolje predkulture su okopavine. Pošto ima dug period vegetacije, seje se što je moguće pre u proleće. Zbog rane setve važno je predkulturu na vreme skinuti sa parcele, da bi se još u toku jeseni zemlja mogla pripremiti za setvu. Na istom mestu može se gajiti nakon tri godine.

Priprema zemljišta se sastoji od dubokog oranja u jesen, a u proleće zemljište se priprema za setvu na uobičajeni način.

Organskim đubrivima treba đubriti predkulturu, jer trandavilje dobro iskorišćava produženo dejstvo organskih đubriva. Mineralno đubrivo se daje u malim količinama (30-40 kg/ha N, 30-50 kg/ha P2O5 i isto toliko K2O). P2O5 i K2O se daju u jesen prilikom oranja zajedno sa polovinom azota, dok se druga polovina azota daje u proleće pre setve.



Trandavilje se jednako uspešno može proizvoditi i rasadom i setvom na stalno mesto. Iako je setva na stalnom mestu ekonomičnija, nedostatak je što biljke kasnije cvetaju (krajem jula). Preporučuje se da se seje što ranije - početkom marta - jer u suprotnom biljke formiraju samo lisnu rozetu, a ne i cvetno stablo. Seje se na razmaku između redova 60-70 cm, sa 8-10 semenki po dužnom metru, uz upotrebu tri kg semena po hektaru. Optimalna dubina setve je oko 3 cm.


Razmnožavanje rasadom proizvedenim u hladnim lejama je skuplje, ali ima prednost što biljke cvetaju već početkom jula. Kod ove proizvodnje seme se seje u hladne leje krajem septembra, na razmaku između redova 7-8 cm. Seme se pokriva tankim slojem (1,5-2 cm) peska ili treseta. Gusto nikle biljčice se proređuju sredinom oktobra, a da bi se izbegle štete od jesenjih mrazeva, leje treba pokriti staklom ili folijom, koji se skidaju krajem februara - početkom marta, kada se sadi na stalnom mestu.


Radi zaštite rasad se može zalivati 0,1%-nom suspenzijom benomila. Sadi se ručno ili sadilicama, na razmaku između redova 70 cm i između biljaka u redu 20-25 cm. Količina potrebnog semena je 1,8 kg da bi se proizveo rasad za sadnju jednog hektara.

Kod setve na stalnom mestu nega se sastoji od proređivanja biljčica kada imaju 2-3 formirana lista i to drljanjem poprečno na pravac redova. Da bi se izbeglo zakorovljavanje, dovoljna su 2-3 okopavanja ili kultiviranja.



Najčešća bolest trandavilja je rđa (Puccinia malvacearum Montagne). Da bi se sprečilo njeno pojavljivanje biljke treba prskati dvonedeljno sa 0,4%-nim Cineb ili 0,2%-nim Ditan M - 45, od početka formiranja lisne rozete pa nadalje.


Cvetovi se sakupljaju po lepom vremenu, kada su se osušile kapi rose. Obično se sakupljaju cvetovi bez čašičnih listova (sine calycibus), posle precvetavanja, kada se krunični listovi sklope. Ređe se sakupljaju cvetovi sa čašičnim listovima (cum calycibus) u punom cvetanju. Berba je kao i cvetanje - sukcesivna.

Sakupljene cvetove treba odmah osušiti. Može se sušiti na promajnom mestu ili u sušarama na 40-50 °S. Prinos je oko 1.000 kg/ha suve droge.



prof. dr Jan KIŠGECI
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba